U VAZDUHU

Tekst: Aleksandar S. Janković

Album meseca

DARKWOOD DUB : „Jedinstvo“ B92 2008.

Skoro 20 godina i sedam albuma kasnije, „Jedinstvo“ ili „Rilindija“ je Darkwood-Dub-By-Numbers, raskošna odiseja prepoznatljivih zvukova, narativnih klišea i obrta koji su stvorili najdinstinktivniji beogradski bend epohe. DD su zadržali fokus i sinkretički duh, tako da ovaj album ni po čemu ne odudara od očekivanog. U kontekstu kontinuiteta, „Jedinstvo“ više može da se čita kao tapkanje u mestu nego kao cul de sac, srpski rečeno, ćorsokak, što za DD ne treba i ne sme da bude loša stvar. Kao i svaki veliki album, i ovaj će proraditi na neko peto slušanje kada će i Vučetićevi stihovi proraditi kao slojevite hronike turbuletne svakodnevnice, a bas Mikija Ristića je svakako okidač za svaku pesmu. Muzička tekstura je maleni korak napred (finalni miks benda i Saše Jankovića), dok imena vezana za ovo izdanje, Ivan Šijak, Lana Vasiljević i Mirko Ilić donose potrebnu glazuru demijurške mistifikacije koju DD zaslužuju. Muzički, Darkwood Dub i dalje najviše pripadaju sebi, međutim neke pesme poput poslednje dve (130 i Ulazak u Harlem) otvaraju neka zanimljiva područja za dalje invencije i intervencije, dok pesme poput Ženeva ili Robote najbrže ulaze u uvo. Možda je vreme za redefinisanje, međutim u tom slučaju, DD bi izgubili identitet koji poslednju deceniju s lakoćom plasiraju u medijski svet. Ovakvi albumi ne postoje u savremenoj konzumerskoj kulturi, kao što su i DD jedinstvena lokalna i globalna pojava. Zato, kada ovakav album poleti u novembarskoj košavi, nije teško shvatiti da pred sobom imamo klasik za 2008.

* * * *

THE CURE: „4:13 Dream“ Polydor/Multimedia 2008.

Pred sobom imamo album omiljenog benda koji će od velikog gubitnika 1996. napraviti rekonvalescenta. „4:13 Dream“ nije ništa drugo do legitimni brat blizanac najpotcenjenijeg albuma devedesetih, „Wild Mood Swings“, što samo znači da je momentum važniji od kvaliteta. The Cure fanovi će biti zadovoljni, što je indikativno. Tu su Galup, Smit i Tompson, trojac koji su preveli bend od kultne atrakcije do stadiona. Dvadeset i kusur godina od tada, odlazaka, povrataka, koketiranja sa trendovima, Rosom Robinsonom, The Cure konačno zvuče kao The Cure, diverzija žanrova sa akcentom na onaj najprepoznatljiviji, žovijalni deo. Četiri singla u prethodna četiri meseca bili su fini trejler za konačni produkt, ekonomični skup od 13 pesama od kojih samo prva (sporadično najbolja) pesma „Underneath the Stars“ prelazi četiri i po minuta. Smit danas izgleda kao rogobatni, rasejani i kabasti međed olinjale dlake koji se napio medovače, međutim i dalje ume da zaurliče. Emotivne stranputice u njegovoj lirici i dalje sežu od engleskih romantičara do histeričnog konstruktivizma, dok muzika ima snažniju muskulaturu lišenu klavijatura. Ovaj album je priličan odmak od prethodnog nu metal mučenja, tako da lakoćom hodi kroz sve omiljene The Cure pasaže, koji najviše duguju eklektizmu albuma iz 1987. i 1996. Nije uvek bilo moderno biti fan ovog benda, ali sada je pravi trenutak za nove regrute, kao i za reviziju starih fanova sa proređenom kosom, dečicom u jednoj i  flašicom sa toplim mlekom u drugoj ruci. Ovo je bend koji ne ume da razočara, ali ume da se nosi sa vašom srećom i tugom kao niko poznat.

* * * *

KRATKE PREPORUKE:

METALLICA: „Death Magnetic“ Vertigo/Multimedia 2008.

Svojevrsni povratak na neke stare proverene pute, „Death Magnetic“ je album u kome je glavni glumac Rik Rubin koji je uspeo da ubedi Metallicu da posegne za sopstvenim nasleđem od pre dve decenije. Super rock, hard rock, nu metal, heavy metal... kako god ga nazvali, ovaj bend svira agresivni rokenrol. I dalje.

* * * *

SONYA KITCHELL: „This Storm“ Decca/Multimedia 2008.

Još jedna u nizu mladih/talentovanih američkih provinicijalki koje vam gitarom predu istinu o samoći i tuzi. Album jake forme, prepun različitih zvukova, dečjih pijanina, električne gitare i gudača, „This Storm“ priziva i Džuel i Džoni Mičel i ranu Anu Stanić.

* * *

MASSIMO: „Sunce se ponovo rađa“ Multimedia 2008.

Kralj manirističkog pevanja sa najviše patosa u glasu diljem regiona odlučio je da umesto „Vještine 3“ snimi album originalnih pesama. U pitanju je pevač koji, pevao pesme The White Stripes, Fute i Marine ili Arsena Dedića zvuči potpuno svoje, pa nema sumnje da ovaj album ima svoju publiku. Obratiti pažnju na duet sa Nenom Belanom i pesmu Lee Dekleve „Nemam prava“.

* * *

BRAZILIAN GIRLS: „New York“ Verve/Multimedia

Ako želite da saznate sve o multikulturalizmu i muzičkoj interdisciplinarnosti, ovo je CD za vas. Ekletička smesa regea, bosa nove, elektronike, džeza skoro savršeno predstavlja ideju Njujorka kao glavnog grada Sveta. Pesme su otpevane na raznim jezicima i svaka zvuči potpuno drugačije. Samo za odvažne i hrabre sa čojstvom i junaštvom.

* * * *