Kulturna dešavanja

Intervju: The Horrors

The Horros:
Muziku živimo sve vreme

Miljenici su ostrvske štampe, pre svih kultnog engleskog magazina „New Musical Express“ (NME) koji im je ove godine, posle isticanja na naslovnicama, uručio nagradu za najbolji album, njihov aktuelni i treći po redu „Skying“

Američka kritika, inače retko zainteresovana za britansku scenu, osim kad se ne radi o Bonu (iznad U2), Stonsima ili Bitlsima, ovog puta puna je pažnje za ovaj neobični bend, proglašavajući ih za nove Simple Minds. Titula laskava, zaobilazi pažnju Farisa i Rajusa, pevača i basiste, osnivača postpank benda novog doba s istočnih obala Velike Britanije. Kroz razgovor, tražili smo stvarni fokus vanredno talentovanih i aktuelnih miljenika nezavisne rok scene.
Rajus: Nas ne interesuje previše sav taj hajp. Nismo se zato okupili. Čak i kad je krenulo sve to, nismo znali ni šta ćemo tačno raditi u narednim godinama, ali bili smo prilično uvereni da će se to što radimo i razvijati, da će naš zvuk evoluirati, sazrevati. Dosta toga, čime danas mnogi započinju recenzije naših koncerata ili albuma, zapravo smo mi najviše i propustili. Nije nam delovalo na početku da će doći do sve te pažnje.
Faris: Sa svakim sledećim albumom smo osećali, bar je to sa mnom slučaj, da smo novi bend, da smo napravili korak dalje u odnosu na to gde smo pre tog bili, i to je ono najbolje u umetnosti – otkrivati se uvek iznova.

Da li je takav slobodan kreativni pristup posledica posedovanja sopstvenog studija?
Faris: Osećaj je oslobađajući. Ako poželite, možete uzeti dve nedelje i neprestano snimati materijal za novu ploču. Doduše, ne možeš uvek ni snimati, jer Džoš (gitarista) uvek nešto vari, lemi i prespaja. Dobro je znati da postoji baza u koju možeš da se vratiš.
Rajus: Jedan od novinara koji je bio naš gost u studiju posle je napisao da je osetio taj garažni pristup radu. To mesto više je kao atelje, ne osećate se kao u klasičnom studiju. Naravno, mnogo je opuštenije.

Aktuelni, nagrađeni album, sami ste i snimali i producirali?
Rajus: Da, prosto smo hteli sami to da uradimo. Naš prethodni producent Džef Barou i dosad je s nama radio na albumima još od najranije faze pisanja pesama, posle čega bismo ih snimali, a on provlačio kroz sve te mašine. Jednom prilikom, dok smo zajedno večerali, sâm je rekao da bismo sledeću ploču već mogli i sami da uradimo, što smo i učinili.
Faris: Skroz je u redu da ti neko dâ svoj pečat i doprinese tvom delu, ali u ovom trenutku međusobno smo pronašli toliko toga i hteli da to izvedemo do kraja. Bio je to veliki rizik, ali upravo to je na kraju oblikovalo ovu ploču. Srećom, i naš izdavač (XL) drži ruke podalje od naših snimaka, ne diraju nas, ne traže čak ni rane snimke, već sačekaju dok ne dobiju finalni paket od nas, koji potom objave.

Da li su na vas uticali i neki drugi bendovi pri traženju zvuka za „Skying“?

Rajus: Koliko god uživali u pojedinim bendovima i pločama, osećaj i atmosfera su ono što nas najviše fascinira, ne toliko sami bendovi. Intenzitet, prostor ili ritam su neki od elemenata koji nam posebno privuku pažnju. U novije vreme to su svakako bile ploče bendova kao što su Neu! ili Can, pa čak i My Bloody Valentine, ne toliko njihove pesme koliko način na koji su nešto odsvirali ili snimili. Otud i toliko elektronskog upliva u naš rad, želimo da proširimo, oplemenimo prostor s analognim zvucima. U poslednje vreme Džoš je posvećen traženju novog zvuka, stalno gradi različite pedale, traži novi zvuk.

Posle tri albuma i pet godina od prvog, dosta vremena ste proveli na turnejama, obišli sve kontinente. Kako se osećate?
Faris: Imamo ponekad i par nedelja odmora, ne bih da se žalim. Donedavno, turneje su bile jedini način da dopremo do publike. Mi smo bend koji svira i putuje dosta, i to nam je izuzetno važno. Tako najbolje i gradimo svoj nastup, kroz iskustvo. Doslovno, tako smo najviše i napredovali, svako na svom instrumentu. Nemam čak ni osećaj da nam bilo šta nedostaje. Volimo muziku i nemamo problem da je živimo sve vreme. Mislim da niko od nas ne bi dugo izdržao radeći neki drugi posao. Srećni smo.