U VAZDUHU

DORIJAN IMITACIJA – VIL SELF
Izdavač: Portalibris
Prilično neprimećeno prošao je ovaj hrabar izdavački pokušaj izdavačke kuće Portalibris, što je prava šteta jer je u pitanju prilično zanimljiv literarni eksperiment u kom se autor prihvatio reinterpretiranja Vajldovog remek-dela „Slika Dorijana Greja“.
Naravno, vreme je neko drugo (početak 80-ih), slika je sada umetnička instalacija gde nas sa ekrana gleda prava verzija mladog i lepog lica, a satirična oštrica sada seče umorno društvo koje živi svoje poslednje iluzije, a najveća među njima je priča o srećnom kraljevskom paru – tih dana venčali su se Čarls i Dajana. Selfov roman je duhovit i surov obračun sa modernim društvom opsednutim mladošću i lepotom, površnim i materijalističkim, kao i roman koji mu je bio uzor. Iako mu, logično, ovde manjka originalnosti, Selfu ne nedostaje spisateljske veštine (brušene na brojnim novinskim kolumnama) i Dorijan je prijatno čitalačko iskustvo koje neće prijati onima sa istančanijim nervima i slabijim želucem. No, od autora koji je svojevremeno izbačen iz The Observera zbog konzumiranja heroina u avionu britanskog premijera ni ne možete očekivati više,  a ni manje.

OKORELA ZEMLJA ČUDA  I KRAJ SVETA – HARUKI MURAKAMI
Izdavač: Geopoetika
Uz Makota Nagana verovatno najpopularniji Japanac u Srbiji, Murakami je slavu stekao zahvaljujući upornom i kvalitetnom radu kuće Geopoetika a svako njegovo novoobjavljeno delo dočekuje sa velikim zadovoljstvom. To zadovoljstvo neće izostati ni prilikom čitanja ovog romana, po obimu velikog, a po sadržaju krcatog neobičnim događajima na granici realnosti i mašte, likovima koji se već mogu nazvati „murakamijevskim“, neočekivanim obrtima i, naravno, izvornim spisateljskim majstorstvom čoveka koji je sa nepunih 40 godina života već bio književna zvezda, a danas, sa 60 je vanvremenski klasik, internacionalni književni idol i ozbiljan takmac za Nobela.
Svaki pokušaj da se prepriča zaplet zvučao bi groteskno jer izvučeno van romana njegovo načertanije zaista može delovati apsurdno, naročito ako spomenemo miks žanrova fantastike i detektivskog (tvrdo kuvanog) romana, kafkijanske podzemne potrage, filmske i stripovske estetike, rokenrola... a sve to u dve paralelne priče. No, ko je jednom čitao Harukija Murakamija zna da kod njega bukvalno sve „drži vodu“ i da se čitanje pretvara u čarobno putovanje prekrasnim predelima njegove mašte. Apsolutna preporuka.

IGRE GLADI – SUZANA KOLINS
Izdavač: Alnari
Autorka ovog svetskog hita (koji će u konačnoj verziji biti trilogija) kaže da je ideju za Igre gladi dobila kada je menjajući TV kanale shvatila da je tzv. reality emisije i scene iz ratom zahvaćenih područja sve teže razlikovati. Publika je očigledno shvatila poentu jer je ova, prva knjiga iz serijala, prodata u pola miliona primeraka samo u SAD, a prava su prodata za čak 37 zemalja.
Glavna protagonistkinja romana je Ketnis Everdin, šesnaestogodišnjakinja koja se, da bi zamenila sestru, prijavila da učestvuje u Igrama – borbi do smrti koja se direktno prenosi na televiziji. Naravno, ovakve igre moguće su u devastiranoj antiutopijskoj stvarnosti zemlje Panem, teritoriji koja zauzima prostor ruševina Severne Amerike.
Asocijacije na dela poput „Trkača“, „Battle Royale“, pa čak i „Gospodara muva“ neizbežne su, no Kolins bez problema pobeđuje predrasude jer je ovo delo jedno od najboljih u žanru omladinske literature. Avantura koja je potpuno adekvatna savremenom dobu i više je nego jasno da je pogodila ukus mladih čitalaca koji su oguglali na svakodnevne scene nasilja. Svesna da su likovi krv i meso dobrog romana, ona stvara svoje mlade heroje, trodimenzionalne karaktere lake za identifikaciju.

ZIMSKA NESANICA – REJMOND KARVER
Izdavači: Beli put i Lom
Reprezentativna kolekcija poezije i proze velikana američke i svetske književnosti u znalačkom i lucidnom prevodu Flavia Rigonata dolazi u pravi čas iz više razloga. Prvi i najvažniji jeste taj što se nad Karverovim delom poslednjih godina nadvila senka blagog zaborava. Oni koji su odrasli uz zbirke „O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi“ i „Katedrala“ nikada ga neće zaboraviti, ali nove generacije su formirane bez dostojnog uvida u njegovo delo. Drugi, nešto subjektivniji razlog jeste taj što nam je poetika ovog hroničara ljudske margine (baš kao i u slučaju Bukovskog i Fantea) i nesreće sigurno mnogo jasnija sada nego tokom bezbrižnih 80-ih. Karver se ekskluzivno izražavao kroz kratku priču i poeziju, te esencijalne forme kojima vladaju samo najveći, i mada je konkurencija u drugoj polovini 20. veka žestoka, američka književnost u tom periodu nije iznedrila većeg majstora kratke proze. Minimalizam u broju reči i bogatstvo u saopštenom ali i neizrečenom karakterišu njegovo maestralno i obimom, nažalost, vrlo malo delo.