U VAZDUHU

TV KRITIKA
DŽONI, GDE TI JE DEVOJKA?

Auf... mesec i po dana sam od jutra do sutra sedela ispred TV-a sa beležnicom, vojs memoom na mom novom aj fonu i diktafonom i smišljala svakakve gadosti..

U tom periodu je sve prošlo. I dobili smo pobednika Farme (sad sam već zaboravila ko je to uopšte? Potpalko? Stopalko?), dobili smo dan ranije pobednika VB-a (moj drug Rosa je u jednim dnevnim novinama napisao da Srbija ipak bira fine i poštene ljude, pa je pobednik VB-a ipak OK), a i gledala sam emisiju buduće doktorke nauka o medijima, primarijuskinju Leu Kiš gde je neka njena (deverušagošćakoćegaznati) uzela jednu od „Zlatiborac“ kobasica u ruku i tokom jedne od fenomenalnih muzičkih numera počela da gladi gore-dole. Aman, nedeljno jutro, deca gledaju... „Mama, mama, zašto ova teta navlači kobaju?“ I šta onda? Šamarčina! „Tata, tata, zašto ova teta gladi čajnu?“ I šta onda? M’rš u sobu bez ručka! Bila je tu i Vanesa Šokčić, nekadašnja zvezda Kolibrija koja se, izgleda, nije dobrano depilirala ispod pazuha, a non-stop diže ruke, pa uz kombinaciju sa onom kobasicom došlo mi je da povratim makijato i musli na bebi dol (odevni predmet, ne osobu). Mislim da bi bilo fer da Lea napravi transfer na B92, da im digne rejting i da stigne da napiše doktorat.

Lepi Džoni
Onda sam ipak dočekala nešto što mi je ostavilo najveći, ako ne najveći onda najsvežiji utisak. A to je dolazak muža na Vanesu Paradajz, što bi rekli Makedonci. Znači, Džoni je super lik, volimo ga još od kada je istetovirao Vinonu na mišicu. Jeste da je taj dolazak sa Džarmušem onomad bio eksces, kad je svirao sa Canetom, pa su svi bili zbunjeni kako jedna velika holivudska zvezda ima bubuljice i svira gitaru? Onda je prošlo vrlo mnogo vremena, pa su Džoniju napravili spomenik. Džoniju se svidela Srbija. Međutim, imam ja nešto da kažem. Znači, B92, vest da je Džoni došao, odma posle vesti da domaći kajmak iz Kraljeva malo više rezi nego onaj iz Stalaća. A na RTS-u panegike i panagirici i palačinke. Džoni, Džoni... on je jedina zvezda koja je rekla NE Staljinu. On je jedina zvezda koja snima i bezvezne filmove, ali pre svega najviše snima samo autorske filmove. On je jedina normalna holivudska zvezda. Tamo su svi tašti, pohlepni, zli narkomani i pijanci, jedino je Džoniju stalo do autorskog filma. Džoni je jedini rekao NE holivudskom smeću. Njemu je stalo do kraljevačkog kajmaka iako rezi. Iako je možda prokisao. On je najveća zvezda i jedina normalna zvezda i zato mu otkrivamo spomenik. U tri dimenzije. I u boji. A spomenik? Ajoj. Ako je ono Džoni, ja sam Glorija Fakn Svanson, Rebeka fakn Romejn eks Stamos, Marijana Mateus eks Mateus. Nemojte ljudi, molim vas, pa Džoniju je bilo neprijatno. Mogu i ja da se slikam pored spomenika drugu Titu u Užicu i da kažem da ličimo, ili spomenika žabi gatalinki u Kopačkom ritu i da kažem da ličimo. Zbog podočnjaka. I usta. Volim ja Džonija, nekako mi je i Kusta drag, ali to ne pričam svima, ali cela kampanja me podsetila na početak filma „Lepa Sela...“. „Ko kaže da naši udarnici ne mogu da završe spomenik Džoniju Depu na vreme? Možda ne liči, ali je drug Džemo rekao trudbenicima da „spomenik više liči na Depa nego Dep na Depa...“. Samo bi ih videla da slučajno dođu Kluni ili Pit ili Anđelija ili Hju Džekmen. Bilo bi isto i još gore. Eto. Ne plaćam pretplatu. Samo zato što oni vole samo autorski film. Ja volim i onaj koji nije autorski.....
Lara Marinković
lara.marinkovic@gmail.com