Kulturna dešavanja

Muzika: Damjan Eltech i Sajsi MC

Damjan Eltech & Sajsi MC: „Od dvanaest do šest“ free download 2012.

Tranzicija Sajsi MC od stidljive devojčice koja nariče geto rep rime iz novobeograskih podruma u gitarske tirade preko svedenog hip hopa debi albima do šljokičaste zvezde rafiniranog retro hausa jeste fascinantni antropološki fenomen.

Lirika ili poezija bez stiha, urbani blankverz ili jednostavno – hip hop, Sajsi MC ide besprizorni korak dalje od „Daleko je Dizni“ i predstavlja neku vrstu nadovezivanja na estetiku Maje Miloš i filma „Klip“. Samodestruktivni i brutalni ženski rukopis crpi inspiraciju iz „in-your-face“ estetike bez definisanog popkulturnog referentnog sistema, ali je s druge strane žestoka cinična bomba koju treba ubaciti na sve splavove i u sve učionice osmoljetke po sistemu „klin se klinom izbija“.

Pesme o razmaženim šmizlama, white trashu, tinejdžerskom dekadentnom angstu i hormonskom bujanju uz prečesto korišćenje eufemizma za muški polni organ, dobija posebni, gotovo brehtijanski stilski odmak uz Eltehovo bojenje prepoznatljivim haus ritmovima iz devedesetih (Deep Dish, Moloko ili kasnije Streets), čime ovaj album postaje još zavodljiviji.

Možda je onomatopejska „Miki Kimi Zini“ na prvu loptu najpristupačnija za podijum jer će svaki inteligentni konzument više želeti da čuje manirističko seksi samoglasničko otezanje Ivane Rašić u ostatku albuma, pa je red da se ovih deset pesama prvo iskonzumira na mp3 plejerima. Štaviše, deseta pesma je čist kapric, klavirski nokturno koji može da izazove ili konfuziju i odbacivanje celog albuma, ili potpuno poštovanje ovog neobičnog proizvoda srpske muzičke (download) industrije.

U trenutku kada se u novinama vodi polemika o opštem generacijskom posrnuću tinejdžera koji ne čitaju knjige, izražavaju se u SMS skraćenicama i veličaju materijalizam nad duhovnošću, ovaj album opstaje u svoj kulturološkoj ambivalenciji značaja ironijske oštrice ili osuđivanja na najfolirantskiji (mladi kažu „totalni fejk“) album svih vremena. Zato treba očekivati osuđivanje javnog servisa, ali i hipsterska klimanja glavom. Što bi rekao Oskar Vajld: „Kada se kritičari svađaju, onda je umetnik...”

* * * *