Kulturna dešavanja

TV KRITIKA: NOVOGODIŠNJI NOKTURNO

TV KRITIKA

Novogodišnji nokturno

Znate ono kad se rodite u najlepše doba realnog socijalizma, jedete ‘leba, masti i aleve paprike, razdirete kolena jednom nedeljno, padate, lomite se, jedete i pijete sve što ima ili nema šećera i nije ili jeste gazirano, jedete šećerne table umesto čokolade i napolitanke sa šećernim prelivom umesto čokoladnih, i nekako uspete da budete OK, bez ijedne alergije...

Danas su svi na sve alergični, na brašno, na cimet, na šećer, na heljdu, na kiseonik, na jagode, na ubod pčele, na pesme Sajsi Em Si. Lara nije bila alergična do skora. Do pre neku godinu kad mi je jedan usranko-adolescent bacio petardu na 25 cm od mene i rekao: „Komšinice, super ti je ešarpica...” Nisam čula od ...mš... do dela reči koje dolazi posle ešar... jer mi je ta granata omogućila da saznam kako je kad imaš decibalnolaktički šok. Od tada sam oficijelno alergična na petarde, na pucanje, na granatiranje. Znači, Lara je preživela bombardovanje. Vrlo lepo vaspitano. Međutim, od pre dve godine, kad dođu ovi praznici poželim da nabijem propolis u uši, sa sve voskom i prosedim i posedim u nekom praznom ćošku sklupčana u fetusni položaj. Ovo se ja vama kao poveravam, ali sam vrlo, vrlo ozbiljna.

Ja imam alergiju
Znate ono, ja imam talenat, e, pa ja imam alergiju. I hoću da se napravi takva emisija na Prvoj, i da svi mi koji smo hrabri da za neku opasnu kintu dođemo i krenemo... onaj neka pojede kanarinca, ona neka se pospe belim lukom u granulama, pored mene neka gruva neka haubica, ali mora da bude opasna kinta. OPASNA. Jeste, ispalila sam pola grada za doček, sedela sam na gajbi i rekla svima, mačići, tu sam stalno, samo trijes prvi na prvi nisam. Nema me. „Pa šta ćeš da radiš?“ Gledaću TV na mjut. Na mjut u ušima. I gledala sam i imam neka fina zapažanja. Prvo, koja je razlika između Novodišnje Grand parade i Novodišnjeg Prvog glasa Srbije. Kad sam gledala, nisam videla razliku, osim što, smela bih da se kladim, doktorka Maja Volk ne bi onako đipala na Pinku. Onda sam izvadila propolis i čula na oba kanala narodnjake. Osvetljenje je bilo skoro isto, učesnici su svi ličili jedni na druge i pevali su narodnjake. Ne razumem? Je l’ to u stvari ista publika? Je l’ se jedina borba za rejting vodi između Pinka i Prve, i to oružjem od istog švercera? Ne razumem! To su narodnjaci. I jedni i drugi. Tačka.
Onda, gledala sam oba Betmena onog zaludnog stiliste Tima Bartona - Nerda, koji bi kod nas bio klasu ispod Dekija Milićevića. Ti filmovi su tooooliko ejtiz, joj. Znači, kao ono kad kupite krompir pa on proklija, ili kad se pavlakica užuti, ili se iz jaja izlegu pernati monstrumi... sve ima rok trajanja, nažalost i Betmen. E, Betmene, Betmene, a bio si kul tip. Onda, gledala sam prvu epizodu TV serije „Folk“. Samo jedna rečenica – bolje je nego „Žene s Dedinja“. Neka sam seljančura najgora, bolje je.
Na kraju, gledala sam „Vajs“ ili „Vice“, ili već ono što se pušta na Si En Enu o Balkanu, što je snimio onaj Midžet i američki novinar. Sa Gogicom Sekulić u ulozi žene koja ne govori jezike, jer je koliko se sećam Ceca odbila da se pojavi u ovoj višeslojnoj emisiji. Kao, kad smo mi slušali grandž, oni su se genocidirali i mafijašili i slušali ovu bljak muziku. Alo, bre, hobite, ja bre prva imam onaj album Nirvane gde piše da nije za pse i Srbe (lažu, inače, ne piše). Alo, bre, ja sam bila zaljubljena u Edija, pogotovo u spotu „Oceans“. Sad treba da verujem da je cela Amerika slušala Alice in Chains, a znamo da su njihovi narodnjaci gori nego naši! Jao, kako sam se iznervirala, jao, jao, kako sam sebe zamišljala na Goginom mestu. A nešto sam primetila, ta Sekulićka je baš onako visočije devojče. Volela bih da gledam neki fajt u frapeu od čokolade između nje i Marije Kilibarde, i ne bih znala na koga da se kladim... A čak i da su snimili taj fajt, za Srpsku Novu sam ponovo bila ispod kreveta s propolisom i voskom u ušima. Da preživim još jedan Bejrut pa da krenem na posao. Dosta se razvlačilo po sofama...

lara.marinkovic@gmail.com