Kulturna dešavanja

INTERVJU: SUNRISE AVENUE

SUNRISE AVENUE
SAMU HABER

Holivud na finski način

Ako se i vama poslednjih meseci u glavi neprekidno vrti melodija pesme "Hollywood Hills" i ako ste se zapitali ko su momci koji sviraju te vesele note - na pravom ste mestu. Oni su Sunrise Avenue, dolaze iz Finske, iza sebe imaju već tri albuma a trenutno se nalaze na turneji po Evropi a dolaze iz Finske

Finska muzička scena poslednjih godina dala je veliki broj kvalitetnih bendova koji su svoju publiku našli ne samo u Evropi već i u celom svetu. Jedan od njih je i Sunrise Avenue, bend koji je pre skoro 10 godina osnovao frontmen Samu Haber.

Vi ste ponosni vlasnici hita „Fairytale Gone Bad” koji vas je proslavio, a poslednjih meseci pesma „Hollywood Hills” čuje se sa svih radio stanica. Pesme su vrlo pamtljive i pevljive, a kako su nastale?
- Obe su inspirisane istinitim događajima jer uvek pišem o onome što mi se događa. „Hollywood Hills” je nastala tokom mog boravka u Americi. U martu 2010. bio sam u Los Anđelesu i već mi je bilo muka od silnih producenata, menadžera i tekstopisaca koji su se trudili da iz mene izvuku što više ideja. Poslednje veče neki mlađani Kanađani pravili su žurku pored hotelskog bazena i s vremena na vreme dobacili bi mi po neku limenku pića. Sedeo sam u hotelskoj sobi samo u gaćama i pio pivo, sav srećan što sutra idem kući. Iskreno, već mi je bilo dosta svih tih isfoliranih, izblajhanih, silikonskih holivudskih žurki i jedva sam čekao da se vratim u Finsku. S terase sam imao pogled na natpis Hollywood Hills, pogledao sam ga, mahnuo i rekao „Bye Bye Holliywood Hills”. Tada je melodija počela da mi svira u glavi. Ne sećam se kako sam snimio demo te večeri, ali mi je drago da jesam. Volim tu pesmu i priču u vezi s njom.
Što se ove druge pesme tiče, naravno, govori o propaloj vezi, o devojci s kojom sam se zabavljao, ali smo se na kraju udaljili. Zapravo, istina je da je ona mene šutnula, a ne ja nju kao što kaže pesma, ali ja imam bend a ona nema.

Prvi deo turneje 2011/2012. je završen, svirali ste desetine koncerata u šest zemalja, kakvi su utisci i da li su vaša očekivanja ispunjena? 
- Jesu, i te kako! Ovaj prvi deo turneje bio je najbolji do sada. Uglavnom, kad smo na turneji imam „fobiju praznih prostora” i ne mogu da se otresem straha da će doći trenutak kad ćemo ušetati u potpuno prazan klub ili halu jer niko nije došao da nas vidi. Međutim, ovaj put sam znao da se to neće desiti, znao sam da su svi nastupi unapred potpuno rasprodati i bio sam prilično opušten. Super je i to što iza sebe imamo tri albuma i izbor od oko četrdesetak pesama, tako da set-lista uvek može da bude drugačija. Tako je zanimljivije i za nas i za publiku. Osim gripa koji nas je sve pokosio na samom početku turneje, sve ostalo je bilo izvanredno. Prvi deo turneje završen je sjajnim koncertom u Beču, mislim da nikad neću zaboraviti taj koncert, posebno izvođenje pesme „Sweet Symphony“. Bio sam sâm na sceni i zaista sam morao da se borim s emocijama, bio sam istovremeno i tužan i neopisivo srećan. Jedva čekam nastavak turneje u februaru.

U bendu vas je četvorica (Samu - vokal i ritam gitara, Riku - gitara, Raul - bas gitara, Sami - bubnjevi). Ipak, zanimljivo je to što imate i dvojicu klavijaturista koji su pridruženi članovi benda. Kako to funkcioniše?
- Da, to su Juka i Osmo. Obojica imaju svoje solo karijere, pa u skladu s ostalim obavezama s nama na turneju ide onaj koji je u tom trenutku slobodan. Osmo Ikonen je postao zaista veoma važan deo priče, zajedno pišemo pesme i on učestvuje u mnogim aktivnostima benda. Međutim, to što se njih dvojica smenjuju veoma je dobro za bend i psihološki jer unosi novu energiju, a i muzički jer svako od njih ostavlja neki svoj lični pečat.

Iako sada sve deluje kao bajka, nije uvek bilo lako. Zapravo, početak je bio vrlo težak i obeshrabrujući, čak 102 producenta su vas odbila. Da nije bilo fana koji je prodao svoju kuću i uložio novac u snimanje vašeg prvog albuma, možda sad ne biste bili tu gde jeste i ne bismo vodili ovaj razgovor?
 - Mnogo je faktora koji utiču na krajnji rezultat. Nadam se da bismo i bez njega uspeli da na drugi način obezbedimo novac za album. Ne znam... U svakom slučaju, početak jeste bio težak i frustrirajući. Sve izdavačke kuće su nam pokazivale srednji prst i govorile nam da nikad nećemo uspeti. Zbog toga sam bio posebno ponosan i srećan kad smo dobili prvu platinastu ploču izvan Finske za album koji smo platili novcem koji je naš prijatelj Miko dobio prodajom svoje kuće. On je danas jedan od mojih vrlo bliskih prijatelja i partner u celom ovom biznisu.

Ti si po sopstvenom priznanju Beatles fanatik. Da li bi mogao da navedeš 5 najdražih aktivnih izvođača koje voliš da slušaš, na čiji bi koncert otišao ili s kojima bi sarađivao?
- Uh, to je veoma teško... Beatles su naravno najbolji bend na svetu ikada, i bilo bi veoma zanimljivo kad bismo mogli da vidimo kako bi oni to danas radili, sa svom ovom tehnologijom i novim mogućnostima. Foo Fighters su takođe odličan bend, obožavam ih, to je čist rokenrol kakav treba da bude. Takođe, volim Metallicu otkad znam za sebe, i super mi je što su i dalje tako jaki. Volim i druge žanrove, pa zato na listu moram da stavim Tower of Power, najbolji groove bend ikada. I na kraju, peto mesto na listi pripada Džonu Majeru. Što se tiče saradnje s drugim muzičarima, volim da radim s ljudima koji su fini i laki za saradnju. Ne mogu da zamislim na primer kako bi izgledalo pravljenje muzike s Dejvom Grolom, iako je on jedan od najvećih šmekera na planeti.

Beograd ponosno nosi titulu prestonice noćnog života u Evropi, čime se Helsinki može pohvaliti?
- Eto, nisam to znao, dakle, ako želim da se zabavljam doći ću u Beograd. Helsinki je vrlo cool grad tokom leta, ali u ovo doba godine prilično je mrtav. Ako volite hokej, Helsinki je pravo mesto za vas. Volim svoj grad, tamo su meni najdraži ljudi na svetu, ali šest meseci mraka i nije baš na vrhu moje liste želja. Već duže vreme planiram da se preselim u Nemačku, mada, kako sam inače 200 dana u godini na putu, u stvari se uvek radujem povratku u Helsinki.

Nedavno ste imali live stream prenos koncerta iz Berlina, gledalo ga je više od 50.000 ljudi i to je sjajna stvar koju ste omogućili svojim fanovima širom Evrope. Planirate li još sličnih prenosa?
- Da, to je bila odlična stvar i voleli bismo da u budućnosti toga ima više. Čuo sam da će se taj koncert pojaviti i na DVD-ju i da će biti prikazivan i u nekim evropskim bioskopima. Gledali smo snimak koncerta naknadno u autobusu dok smo bili na turneji i mislimo da je sve to vrlo cool.

Muzička scena u Finskoj je relativno mala ali vrlo dinamična i ima odličnu reputaciju u svetu. Otkud to?
- Voleo bih i ja da znam. Čuo sam da je prošle godine Finska bila najveći izvoznik muzike na svetu, ako se računa u odnosu na broj stanovnika. Možda je to zbog toga što se ranije o Finskoj malo znalo i onda, kad su se prvi umetnici probili van granica zemlje, njihove odnosno naše melodije i energija bili su novi, sveži i samim tim zanimljivi ostatku sveta. Naravno, važno je i to što mi uglavnom svi radimo zajedno, dosta sarađujemo jedni s drugima, shvatili smo da moramo svi zajedno da zapnemo kako bismo uspeli u drugim zemljama. Mi na primer nastojimo da kao predgrupu uzimamo finske bendove kad god je to moguće. Radujemo se uspehu svake finske grupe, ne doživljavamo ih kao konkurenciju.

Sunrise Avenue nastupa u Budimpešti 6. marta 2012. godine, a ulaznice možete nabaviti preko Eventima po ceni od 17 evra.

Sunrise Avenue on lajn možete pratiti na adresi www.sunriseave.com ili na FB stranici www.facebook.com/#!/sunriseavenue