Kulturna dešavanja

INTERVJU: BOBAN SAVIĆ GETO

Sve, sve, ali zanat

Boban Savić Geto
ilustrator i strip autor

Tekst: Anica Tucakov

Naziv čuvene pripovetke koja je posvećena značaju zanata čini se sasvim prigodnom za opis celokupnog opusa Bobana Savića, jednog od najznačajnijih domaćih ilustratora mlađe generacije

Boban Savić je poznati strip-autor i potpisnik koncept arta za film Uroša Stojanovića „Čarlston za Ognjenku” (dizajnirao je maestralne pejzaže srpskih pustopoljnih zabiti, scene isplakivanja jezera, halucinacija uzrokovanih magičnom rakijom paukovačom, palate Albanije, jata demonskih leptirova oko Velike Boginje koji su potom oživljene uz pomoć digitalne animacije). Međutim, Savić je prevashodno poznat kao ilustrator koga odlikuju virtuoznost crteža i zanatska utemeljenost. Nakon završenih studija slikarstva na FLU počinje da objavljuje ilustracije u „Politikinom zabavniku”, stripove u „Tronu”, „Bageru”, „Stripolisu”, dok je neke od najznačajnijih klasičnih primera ilustracije realizovao za Tolkinovu novelu „Farmer Gil od Buta” i knjigu Ljiljane Praizović „Knežević i Severni vetar”. Godine 2005. počinje da radi prve strip table za kuću Delcourt, gostujući na albumu „Gral od Monsegira” u okviru serijala „Tajne istorije”, a nedavno je za istu izdavačku kuću objavio strip o Hieronimusu Bošu. Najzad, Savić je i teoretski pristupio ovoj temi, magistrirajući radom „O ilustraciji”.

Nedavno se pojavila poštanska marka sa likom Franca Lista koju si ti dizajnirao.
- Povodom dvestogodišnjice Listovog rođenja, mađarska ambasada je u saradnji sa institucijama Srbijamarka i PTT Srbija odlučila da obeleži jubilej prigodnom poštanskom markom. Na internom konkursu žiri je odabrao moje rešenje.

Iako si prevashodno ilustrator, šira publika te najpre prepoznaje zbog rada na filmu.
- Ako je tako, razlog leži u tome što film ima brojniju publiku. Međutim, čitaoci stripova mnogo više pažnje obraćaju na imena autora nego filmska publika na umetničkog direktora. Rad na filmu „Čarlston za Ognjenku” bio je stvaralački izlet, uzbudljiva avantura. Sa rediteljem Stojanovićem bilo je zahvalno sarađivati jer poseduje izuzetnu vizuelnu kulturu. Brzo smo uspostavili komunikaciju, a od produkcije sam dobio odrešene ruke oko mnogih stvari. Taj film je netipičan za našu kinematografiju i tek treba da bude sagledan i vrednovan na pravi način. Moj posao bio je da pomognem Urošu da vrati film među vizuelne umetnosti, što u srpskoj kinematografiji često nije bio slučaj.

Kakav je status ilustracije u odnosu na druge medije vizuelne umetnosti?
- Barem smo u tom pogledu uhvatili korak sa svetom! Kao i u svakom drugom mediju – stripu, literaturi, filmu... više od 90% produkcije sačinjavaju beznačajna dela, dok mali broj radova poseduje univerzalne vrednosti. Ta manjina daruje auru umetnosti mediju iz koga su proistekli. Glavni razlog potcenjivanja ilustracije leži u površnosti onih koji je procenjuju. Iz nekog raloga ilustracija je poistovećena sa ostvarenjima niže vrednosti. U našim školama često se može čuti epitet „ilustrativno” u svojstvu pejorativnog prideva. Taj „uvredljivi” izraz koriste profesori kada žele da ukažu studentima da im je crtež opterećen nevažnim detaljima, na uštrb likovne strukture dela. Takva nekritička deskriptivnost jednako je nepoželjna i u ilustraciji. Ipak, nikada nisam imao potrebu da a priori branim ilustraciju kao medij. Ona nema vrednost po sebi, ali postaje neprocenjiva ukoliko se ostvari kao mogućnost da iznedri nešto lepo. Pada mi na pamet Kafkin „Proces” - „Neko mora da je oklevetao ilustraciju, jer je na svakom koraku obezvređuju, mada nije počinila nikakvo zlo...”

Tvoj rad odlikuje vrednost zanatske utemeljenosti koja je danas pomalo zapostavljena. Koliko je vremena potrebno za izradu jedne table?
- Kod francuskih izdavača optimalno vreme za rad na jednoj tabli odgovara vremenu koje je potrebno da se završi jedan album godišnje, dakle, jedna strip tabla nedeljno. Ali to nije lako utvrditi. Crtanje ne podrazumeva samo trenutnu egzekuciju već i iskustvo stečeno ranijim radom. Tabla može biti završena brže ukoliko se u nju ugradi ranije stečeno iskustvo ili sporije ako postane poligon za nova istraživanja.
Pojam „umetnik” u svojoj višeznačnosti preti da se potpuno raspline. Ja se bavim konkretnim poslom, koji ima konkretne ciljeve i puteve. Zato sebe gledam kao zanatliju. Izraz ilustrator izveden je iz latinskog jezika i mogao bi da se prevede kao „onaj koji donosi svetlo”. Što se mog formalnog obrazovanja tiče, možeš me posmatrati kao klasično obrazovanog muzičara koji svira pop. U pogledu izražajnih sredstava ilustracija i strip imaju više sličnosti s tradicionalnim slikarstvom od mnogih radova koji se mogu videti u likovnim galerijama.

Gde kod nas ilustrator ili strip-autor može da radi, objavi svoj rad?
- Brzina u izveštavanju predstavlja imperativ za informativne medije. Zato se ilustratori sve češće okreću digitalnim tehnikama koje nude mogućnost da se brzo dođe do relativno efektnih vizuelnih rešenja. U svom zanatu držim se tradicionalnih tehnika, a privatno imam potrebu da svoju pažnju i svoj rad odvojim od dnevno-političkih dešavanja. Izuzetak je časopis NIN u kojem sam na poziv Jugoslava Vlahovića objavio nekoliko „vizuelnih aforizama”, koji se uslovno mogu podvesti pod aktuelne političke teme.
Francuski izdavači omogućavaju mladim autorima da rano objavljuju albume u punom koloru, što donekle nadomešćuje sve manji broj mesečnih strip magazina. Mladi autori kod nas nemaju tu mogućnost. Apsurd je što domaći izdavači često objavljuju radove naših afirmisanih autora tako što otkupljuju licence od stranih izdavača. Postoje i neka domaća izdanja, mahom retrospektivne prirode, ali samo zahvaljujući tome što su autori pristali na znatno niže honorare ili su ih se odrekli. Ipak, situacija nije beznadežna. „Politikin zabavnik” više od 70 godina neguje autorsku, likovnu ilustraciju. Treba spomenuti i „Kreativni centar”, kuću jedinstvenu po obimu i kvalitetu ilustrovanih dela.

Na osnovu odluke Komisije za otkup knjiga Ministarstva kulture, strip je izbrisan sa ovog spiska, iako veliki broj čitalaca isključivo u bibliotekama može da se upozna s njima.
- Kada je osamdesetih godina strip u Jugoslaviji prolazio kroz zlatno doba, bio je opterećen brojnim predrasudama. Danas je strip dobio makar tu satisfakciju da se više ne dovodi u pitanje njegov umetnički status. Ali sada se suočavamo sa situacijom pukog preživljavanja stripa u Srbiji. Problem leži u činjenici da je tokom devedesetih izgubljeno nekoliko generacija čitalaca. Strip izdavaštvo ponovo oživljava kod nas, ali se u suštini sve pokreće iznova a podrška institucija je izostala. Skandalozno je što strip nije ušao u biblioteke, jer iako je strip zahvalan za promovisanje nacionalne kulture, naša država za to nema sluha.