Kulturna dešavanja

TV KRITIKA: CHEZ DŽOKOVIČ

TV KRITIKA
CHEZ DŽOKOVIČ

Tog dana sam završila sve ranije, bila na sušiju i sašimiju, i taksijem zapalila na gajbu. I spremila se za prenos. Nekoliko sahata kasnije imala bih svašta da primetim kao pravovernu sliku TV etera i mošusa

Prvo, vidim da je Prva imala najbolji status u dočeku našeg najboljeg sportiste svih vremena. Ivančica se muvao, da ne kažem guzio, na onom dabldekeru, bio nervozan i odavao utisak da je s Noletom menjao sličkice Mundijala 1990. B92 je imao četiri srednjovečna (ali šarmantna) smarača koji su smarali, pokušavali i (sporadično) bivali duhoviti, ali za ovakav povijesni trenutak ovo je izgledalo kao neuspešna reklama za Irvas pivo. Sporadično se B92 uključivala u doček, nekako u hirurškim rukavicama, imali su bolji ton i ponekad bolji rakurs od Prve, ali su na pojavu Lučeta iz Mrčajevaca zapalili po sistemu, Gocu i Ivanu iz Negotina možemo da svarimo, ali ovo je već previše. Siroti Studio B je imao neku daleko levu poziciju, poprilično levo po sistemu, ako vidite onu svetlu tačku na bini, to je reflektor, ili možda nije... ali tu bi trebalo da se pojavi i Novak ako se već nije pojavio. Znači bruka i sramota, i da se ja pitam, ja bih samo njima dala prava za prenos jer su gradska (sic) televizija a koliko kapiram, Grad je organizovao doček a ne ova televizija koja je iskeširala veći stan u Beogradu za 15 minuta Stinga kod Ivančice.
Onda, RTS je imao Anu Bekutu, a na 2. programu Ružnu Beti. Mogli su da puste snimak nekog dočeka košarkaša da vrate uslugu Prvoj za Čolu. Pink je naravno imao Zvezde Granda, šta drugo.

Lista želja
E, sad krtina, da se ne bavimo više masnoćama. Prvo su izašli Cune Gojković i El Org, kojima je ponuđeno da odsviraju „Igra rokenrol cela Jugoslavija“, a oni su verovatno bili u fazonu, važi, ali još dve pesme mi biramo, pa nije čudo da je gosn Ljuba Đukić otpevao „Nebo“ pred nekoliko desetina hiljada ljudi. To se zove pank. I to poštujem. Onda su izašli Tap 011, a tad su krenula prozivanja na Fejsu na nivou „kakva seljana, bljak, bljak“. A kad je uleteo Slavuj iz Mrčajevaca, hipsterska transvezala je krenula u verski rat. Onda je izašao popularni Barba koji je stišao hipstere jer je svima gilti plezir. Lara to gleda ovako - došô producent, ćao Nole, ćao producentu... šta bi ti Nole da te ispoštujemo da sviramo? I kaže Nole, ja sam kao mali jako voleo Tap 011, važi, e onda, pošto sam ovo sve posvetio mojoj Srbiji, dajte nekog gotivnog Šumadinca ili Moravca ili već... je l’ može Miroslav? Super... i za kraj, sad kad sam porastô, volim ovog Georgijeva, i ortaci smo i sve... Može. Na kraju, ovde ipak ima 100.000 ljudi, skoro pa celo Pančevo, dajte ljudima ono što najviše vole.

Nole je heroj
E, sad, ja ne znam šta su pokondireni hipsteri i hipsterke očekivale? Da je Nole između domaćih zadataka, spartanskih treninga, škole i eventualno druženja s preslatkom Jelenom, uspeo da elaborira ranu fazu Grateful Dead, ili fjužn fazu Majlsa Dejvisa ili makar srednju fazu Yoko Ono i da se bavi Praksisom, šesetosmom, novim španskim filmom... I onda da mu na dočeku sviraju Disciplin A Kitchme, Repetitor i Shiroko? A na kraju, Novak sa porodicom i sa 100.000 ljudi sa Darkvudima da urla „idemo svi... elektro... elektropionir... budućnost čeka iza ugla“?  Oh, ne, Nole je narod, on je narodni heroj, s boračkim stažom, s veeeelikim srcem na pravom mestu. On je patriota a ne snobčina kao Lara koja je bila u fazonu... bljaaak, a što ne svira Autopark? Jedan gospodin u godinama na aerodromu je rekao: Nekada sam ovako dočekivao Tita, a sad Noleta. U tim rečima treba potražiti istinu kao takvu...

lara.marinkovic@gmail.com