Kulturna dešavanja

EKSKLUZIVNI INTERVJU: ZAK KONDON (BEIRUT)

INTERVJU:
ZAK KONDON (BEIRUT)

MUZIČKI ALHEMIČAR

Ovogodišnje izdanje EXIT festivala biće možda i najbolje do sada, a ljubitelji dobre muzike imaće problem kako da se organizuju a da ne propuste brojne sjajne bendove koji će ovog leta svirati na Petrovaradinskoj tvrđavi. Kao skriveni favorit mnogih figurira Beirut, sjajan bend koji predvodi multitalentovani pevač i trubač Zak Kondon

Beirut donosi sjajan miks balkanskog i istočnoevropskog folka, francuske šansone i pop zvuka, svež, originalan i zavodljiv. Fusion stage će verovatno biti premali da primi sve one koji bi da čuju i vide ovog mladog (25) ali već vrsnog i dokazanog muzičara.
Telefonski intervju uradili smo sredinom aprila, u Beogradu je već bio pao mrak, u Njujorku je tek bilo prošlo podne.

Ćao Zak, gde si sada?
- Kod kuće, u Bruklinu. Tu sada živim. Trenutno smo bend i ja u fazi vežbanja, pripremamo se za turneju.

Radite i na novim pesmama, treći album izlazi ove godine, zar ne?
- Da, izlazi krajem leta, tako da ćete neke nove pesme čuti na EXIT-u na našem nastupu.

Vratimo se na početak tvoje karijere koji je vrlo neobičan. Napustio si školu sa 16 godina, putovao po Evropi, a potom sa nepunih 20 godina objavio prvi album „Gulag Orkestar“.
- Pa, školu sam napuštao nekoliko puta, nije mi baš išlo učenje, otputovao sam prvi put u Evropu gde sam se najviše zadržao u Parizu. Moram da priznam da sam bio preplašen, nisam imao novca, nikoga nisam poznavao, ali sam se snašao. Čak sam pre par godina izvesno vreme živeo u Parizu, prilično sam frankofilan, priznajem.

Tvoj prvi album je bio pod snažnim uticajem balkanske, a naročito srpske muzike. Navodiš Bobana Markovića i Gorana Bregovića kao uzore. Kako si uopšte došao do njihove muzike?
- Preko filmova, odgledao sam dosta ex-Yu filmova u kojima se čuje ta muzika, a kako sam trubu svirao još od detinjstva, bio sam fasciniran upotrebom tog instrumenta na Balkanu.

A onda je došao drugi album („The Flying Club Cup“) na kome se oseća snažan uticaj francuske šansone, Žaka Brela, Serža Genzbura, Iva Montana...
- Mislim da sam dosta sazreo kao kompozitor, aranžer i tekstopisac u periodu između dva albuma, a u to vreme sam dosta boravio u Francuskoj tako da je to jednostavno ispalo tako.

Da li to znači da na novom albumu možemo da očekujemo neke nove uticaje i zvuke?
- Novi album će definitivno doneti iskristalisan zvuk kojem sam težio oduvek. Biće to nešto što me predstavlja na najistinitiji način. Nikada se nisam trudio da zvučim kao neko drugi, a mislim da sam sada već dostigao nivo kada Beirut zvuči kao Beirut.

Da li će dolazak na EXIT biti samo koncert i odlazak ili ćemo tebe i članove tvog benda viđati na novosadskim ulicama?
- Kad planiramo turneje uvek se trudimo da posetimo što više zanimljivih mesta na kojima nikada nismo bili i onda gledamo da ostanemo bar tri, četiri dana. Lepo je istražiti grad i zemlju u kojoj si prvi put, tako će biti i u Novom Sadu.

S obzirom na to da ćeš prvi put svirati u zemlji iz koje crpiš muzičku inspiraciju, da li imaš tremu? Ipak je ovde truba nacionalni instrument?
- Oh, da (smeh), uopšte mi nije svejedno. Znam da publika u Srbiji odlično poznaje taj zvuk i nadam se da je neću razočarati.

Imaš li neku poruku za naše čitaoce koji sa nestrpljenjem očekuju tvoj nastup na EXIT-u?
- Radujem se koncertu na EXIT-u, malo je čudno sedeti ovako u Bruklinu, a onda nakon nekoliko nedelja videti sva ta lepa i neobična mesta. Život muzičara na turneji stvarno je neobičan.