Kulturna dešavanja

INTERVJU: ALEHANDRO ŽODOROVSKI

ALEHANDRO ŽODOROVSKI
PRIPOVEDAČ IZ NEKOG DRUGOG VREMENA

Jedan od poslednjih Mohikanaca kontrakulture, umetnik beskrajne mašte, režiser, scenarista, strip stvaralac, tarot majstor, Alehandro Žodorovski već decenijama fascinira poštovaoce svog dela. Ovih dana pojavio se u Beogradu kao specijalni gost na izložbi našeg velikog strip crtača Zorana Janjetova otvorenoj u Francuskom institutu

Janjetov i Žodorovski sarađuju već godinama (Mladost Džona Difula, Tehnopape), a najnovija kolaboracija je strip Ogregod upravo objavljen u Srbiji u izdanju System comicsa. Mada je nedavno napunio osamdeset i dve godine i Žodorovski je i dalje aktivan, u odličnoj formi i raspoložen za razgovor.

Kako dolazite na ideje za scenarije?
- Evo jednog slučaja - moj sin glumi u pozorištu i pozvao me je na jednu predstavu, u pitanju je bila predstava antičkog tipa, starogrčkog. Ja mrzim tu vrstu pozorišta, ali pošto volim svog sina odsedeo sam tri sata dosađujući se. Bilo je užasno dosadno, ali je u sebi imalo i incest i zločin i izdaju, i kada sam došao kući odlučio sam da napravim starogrčku tragediju ali na zabavan, naučno-fantastičan način, i tako su nastale Tehnopape. Dosada se isplatila.

Sarađivali ste sa nekim od najvećih strip crtača današnjice: Mebijusom, Himenezom, Bukom, Janjetovim, Manarom. Uspevate li lako da se dogovorite s tako različitim umetnicima da prenesu vašu viziju na pravi način?
- Rad na stripu je kao brak iz ljubavi, morate pažljivo da osluškujete onog s kojim sarađujete. Kad smislim priču razgovaram sa svojim urednicima, razmatramo koji bi crtač najviše odgovarao tom scenariju. To mora da bude dobar umetnik i dobar čovek. Ako ne ispunjava jedan od ta dva uslova saradnja nije moguća.

Da li se nekada žale na Vašu maštu i ideje? Da ste preambiciozni?
- Ne, ne, kad sarađujete s tako velikim umetnicima dobro je to što su oni toliko ponosni da nikada ne bi priznali da im je nešto teško.

Nedavno ste sa Milom Manarom sarađivali na serijalu Bordžije (nedavno objavljen kod nas u izdanju System comicsa), kakav je on bio za saradnju?
- Sjajan. On nema ni telefon, ni i-mejl, krije se negde u Italiji, niko ne zna gde.

Pa kako ste onda komunicirali?
- Preko agenta. A pošto je bitan deo stripa bila italijanska arhitektura, uzeli smo italijanskog crtača koji se u to odlično razume.

Čuvena je priča o vašem radu na ekranizaciji legendarnog romana „Dina“. Planirali ste da ga režirate tokom sedamdesetih sa sjajnom ekipom: Orson Vels, Glorija Svanson, Salvador Dali. Mebijus je radio na dizajnu filma, Pink Flojd muziku. Ali na kraju, film je nekoliko godina kasnije snimio Dejvid Linč i nije se proslavio.
- Amerikanci upravo rade dokumentarni film o tom čuvenom nesnimljenom filmu, razgovaraju sa svim živim učesnicima u toj avanturi. A Dejvid Linč je sjajan režiser i nije on kriv što je film ispao takav već producent Dino De Laurentis. On je upropastio mnoge filmove, za mene je on ubica velikih režisera, najobičniji prljavi biznismen.

Recite nam nešto o Vašim javnim tumačenjima tarot karata u pariskim kafeima.
- To radim već četvrt veka. Tarot je za mene umetnost i ja to radim besplatno skoro svake srede. Uvek se skupi više od stotinu ljudi, ali ne mogu da čitam karte svima, izaberem 22 osobe i čitam im. Ja ne vidim budućnost već sadašnjost. Vidim problem i pokušavam da pomognem da se on reši. Ako neko pita kad će naći posao ili muža, ja to ne znam. Ali mogu da vidim zašto neće to da nađe, jer ako nešto zaista želite onda to i imate.

Zoran Janjetov mi je jednom rekao da imate ideja za narednih 20 godina. Da li je to istina?
- Ne. Dvadeset godina nije dovoljno, biće mi potrebno šezdeset. U ovom trenutku radim na desetak različitih projekata.