Nisam imao pojma, pošto slabo marim za pitanja demokratije, da su žene u Švajcarskoj dobile pravo glasa tek 1971. i to na današnji dan. I to ne u svim kantonima. Kanton Appenzell Innerrhoden je odlukom Vrhovnog Federalnog suda bio prisiljen da dozvoli ženama pravo na glas tek 1990. godine.

Ima i gorih slučajeva, naravno, kao što su Lihtenštajn (1984.), a da ne nabrajam afričke ili zemlje dalekoistočnih džamahirija. U Kataru i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima će se tek na izborima koji se održavaju ove godine stvari malo promeniti.

http://en.wikipedia.org/wiki/Timeline_of_women’s_suffrage

To sve samo ide u prilog mom mišljenju da ništa nikad neće promeniti SVE. U smislu u kojem su naivne SF priče predviđale šta će se desiti kada svi budu imali auto. Nemaju SVI auto, kao što nemaju SVI mobilni telefon ili pravo glasa. Jednostavno, napredak se ne odnosi na SVE i nije SVIMA podjednako blagotvorna obloga liberalizma.

Naravno, ako već prihvatite liberalnu demokratiju zapadnjačkog tipa, preglupo je da ženama (ili bilo kojim grupama, delovima stanovništva etc) uskratite pravo glasa. Jednostavno, ako se elite već opredele da vladaju “glasovima većine”, onda ta većina treba da reprezentuje celokupno društvo. Zbog alibija, ako ništa drugo.

Photo: Soman