… i njegovu besprekornu stilizaciju i osećaj za svođenje forme upravo do mere gde se ona glatko useca u promatračevu aparaturu za čitanje slika tako da se namah skladišti kao znak prema kojem se mere drugi znaci. mrzim i način na koji odabira i gradi pisma i kako se odnosi prema slovnim znacima. i to kako tečno govori više grafičkih jezika, koje — čini se — s lakoćom usvaja do stepena gde se ne da razaznati u odnosu na one kojima su ti jezici maternji. i to što mu, posledično, nije teško da u tim usvojenim-maternjim jezicima oblikuje ‘izvorno’, pa naspram njega skoro svi ovde deluju kao sledbenici trendova. i slobodu ruke kojom crta likove dis-patchovane/odbačene iz glavnotokovske zajednice, okupljene oko plavog drveta koje je za njih znak nove/prave društvenosti. mrzim i grafizme, kanal kojim gorko-slatki prizori s izvorištem u njegovom crnom humoru teku neometeni grudobranima tržišta.

mrzim nebojšu cvetkovića, najboljeg među našim dizajnerima.

—

[večeras, 08/06/2009 u 19:00 u kulturnom centru grad (braće krsmanović 4) otvara se izložba graphisms nebojše cvetkovića, koga mrzim]

www.nebojsacvetkovic.com
http://ncmessbook.blogspot.com