Egalité my ass !!!
Jel’ znate šta dobijete ako se udate za stranog diplomatu? Ako vam Biljana Srbljanović nije pri ruci reći ću vam ja.
Automatski dobijete diplomatski imunitet, državljanstvo (priority no.1), odgovarajući pasoš, putujete sa svojim suprugom po svetu i imate VIP tretman. Izmišljaju vam se poslovi po ambasadama i konzulatima. Ako ne, onda sedite kod kuće i čuvate decu, priređujete koktele i dobrotvorne večeri. I pored ovih finih benefita često ih gledam na žurkama kako smisao traže na dnu čaše.
E, a jel’ znate šta dobijete ako ste u vezi sa diplomatom istoga spola kao vašeg? Dobijete ekstra security check svaki put kada putujete, FBI vam dostavlja upitnik jednom godišnje uz posetu odgovarajućeg službenika (ruku na srce, nije kršni momak u FBI prsluku, nego smoreni birokrata), rizik ste za zemlju iz koje ste došli jer ste u vezi sa špijunom, rizik ste za zemlju u kojoj ste jer ste verovatno špijun. A bukvalno nijednu od gore navedenih privilegija nećete dobiti sve i da se venčate (ako nađete gde to može).
Ovih dana je u Kaliforniji izglasan ozloglašeni Prop 8 amandman koji kaže da brak podrazumeva zajednicu muškarca i žene. Ne kaže se tačno, ali se po neodređenom članu u engleskom jeziku (”a”) podrazumeva da se radi o jednom muškarcu i jednoj ženi u zajednici. To nije sprečilo The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints (Mor(m)oni) da puknu ogromne pare i odigraju ključnu ulogu za “For Prop 8″ kampanju, iako su poznati po poligamiji. Apsurdno? Licemerno? Verovatno, ali na slobodnom tržištu možete uraditi SVE ako imate dovoljno para.
Pogledajte jednu stranu ovde. www.noonprop8.com
Pa onda drugu stranu ovde www.protectmarriage.com
i procenite sami.
Pre dva dana su se demonstranti okupili ispred glavne mormonske crkve u Njujorku da iskažu svoj protest protiv ovakve odluke. Citiram: “Church spokesman Michael Otterson said that while citizens have the right to protest, he was “puzzled” and “disturbed” by the gathering since the majority of California’s voters had approved the amendment.”
Danas (15. novembar) je organizovan glavni kontramiting ispred njujorške gradske kuće (City Hall). Posle jutarnjeg pljuska usledio je neverovatno topao i sunčan dan. Na subway stanici zelene downtown linije srećemo gomile ljudi sa transparentima. Vreme prekraćujemo komentarišući (as in bitching) saborce. Njujork je malo nezgodan za proteste pošto nigde nema dovoljno velikog otvorenog prostora za velik broj ljudi, a da nije poljana u Central parku. U Washingtonu čitav potez od Lincoln memorijala do Kapitola prosto poziva na okupljanje (videti Americana Tidbits No.8). Ovde smo stešnjeni i ograđeni na ulici. Prolaze double deckeri sa turistima koji radoznalo bulje i svi se osećamo kao u zoo vrtu, ali sa druge strane rešetaka. Don’t feed gays, just throw them some glitter.
Nose se transparenti, skandira se, gomila je šarena i vesela, ne baš kao gay pride parade, ali skoro. Sve je manje više već viđeno. Nekoliko govornika vatreno priča o ljudskim pravima, jednakosti i osnovnim američkim vrednostima. Pojavljuje se i Next American Top Model favorit, Kim Stolz, koja priča svoju out priču. Jedan od govornika mi konačno privlači pažnju sa izkazom tipa: “Ako smo uspeli da objasnimo ljudima prostim zdravorazumskim govorom da je neko ko se zove Barack Hussein Obama jedini pravi izbor za predsednika, onda ćemo istim sredstvima izgurati i ovo.” Kao što rekoh, otvoreno tržište ideja, pa koja se bolje proda. Znamo kako ovaj sistem funkcioniše, pa ćemo ga upotrebiti. As simple as that. Nema levičarskog dragog mi sentimenta, niti bezglavog idealizma. Ali sam ipak obukao već poluraspadnutu protest majicu “There Are Some Bad People On The Right“. Da se zna.
Highlight no.1: ćale koji protestuje zajedno sa svojim sinom
Highlight no.2: džogerka koja protrčava putem totalno nezainteresovana
Highlight no.3: nepismeni preppy tip sa transparentom na kojem piše “Repulicans against prop 8″
Highlight no.4: grupa devojaka me naučila da vrtim hula-hop
Galeriju hitova, transparenata i fotki sa protesta pogledati ovde.
U Srbiji se za sada radi na senzibiliranju naroda na fenomen drugačije seksualnosti. Postojale su razne akcije i u mnogima sam i sam učestvovao. Svašta se radilo i radi: propali Gay Pride 2001 sa pretučenim učesnicima, politički angažman Gay-Straight alijanse, kampanja “Zajedno različiti”, Queer vikendi… Koliko ja razumem serbski narod sve mu se može lepo prodati kroz tabloidske roze naočare sa dosta gebelsovskog ponavljanja. Sa te strane mi je draga strategija organizacije Queeria koja se ovim fenomenom bavi na veoma “popularan” način kroz mainstream medije. Šta ćete više gay od Pink televizije ili silikonske doline vikendom.
Ja živim sa Stivenom već pet godina. Pola od toga u Srbiji, a pola u Americi. Prednosti toga sam vam naveo na početku ovog teksta. Spisku “benefita” bih dodao da je Stiven u Srbiji radio kao politički savetnik za pitanje Kosova, a u vezi je sa Srbinom. Najmanji pogrešan korak bi vodio do otkaza. U Americi sam u očima imigrantskih službenika neko sa veoma nejasnim zanimanjem (umetnik? dizajner? arhitekta?…a?), ko se bavi Josephom Goebbelsom i sve nekim bože me sačuvaj provokacijama, ko je gay i ateista (ovo je u Americi gore nego da si gay), ko je iz ne baš popularne zemlje i u vezi je sa američkim diplomatom. Ne znam da li ima još high risk kućica za čekirati. Prošlo je dosta vremena u prikupljanju neverovatne tone papira, preporuka, cimanja svih živih art/dizajn kontakata i dokazivanja da mogu biti od koristi i ovoj zemlji. Stiven nije smeo ni prstom da mrdne u moju korist (prosečnom Srbinu ovo zvuči neverovatno… “Ček’ bre, živiš sa diplomatom. Zar ne mož’ “nešto” da ti sredi?”). Na kraju je na mene lupljen pečat O1, alien with the extraordinary ability. Zvuči kao kao “lepi vam se za lice, iskače vam iz grudi, ima kiselinu za krv, duplu vilicu i ubija sve živo bez očiglednog razloga”, ali radi. Against all odds.
digresija 1: GLIFAA, udruženje gay službenika State Department-a koje se bavi imigracionim pravima me je zamolilo da im uradim novi logo, za džabe. Treba li napomenuti da nisam dobio nikakvu pomoć glede imigracije.
digresija 2: Nedavno smo dobili pozivnicu za prijem povodom imigracione jednakosti koju organizuje Andrew Sullivan u svojoj kući u Washingtonu. U pitanju je britanski oportuni politički komentator, verni katolik, republikanac i vatreni neokonzervativac koji se zalaže za rat u Iraku. (Inače je homoseksualac i HIV+). Poznat po svom blogu The Daily Dish. Voleo bih da odem samo da ga upitam WTF???
Ima taj neki talas Britanaca koji se doseljavaju u Ameriku samo da bi bili na miru konzervativci, pa još i nedosledni. Neko reče Christopher Hitchens?
Ako mislite da je veza sa diplomatom automatska ulaznica za drugu zemlju, well, think again.
Ako mislite da biti gay znači orgijanje, pool parties sa cool frajerima, beskrajna količina para zarađena od modnog dizajna i jedna velika flamboyant šarena parada, again, think again.
Ako čekate da neko nešto uradi za VAŠA prava, odustanite odmah.
Ako mislite da je ovo žalopojka, opet se varate. Vrlo sam srećan. I samo pokušavam da vam približim neke facts of life. Kao kada bi levoruki objašnjavali desnorukima zašto su ih roditelji terali da pišu desnom rukom.
Završna napomena 1: ako vas zanima više samo googlujte “prop 8″
Završna napomena 2: o gay kulturi, braku, stereotipima, kulturnim razlikama će biti još reči
Završna napomena 3: zbirku tekstova o gay kulturi od ovog autora možete naći ovde. (klik na Arhiva/gay-serbia.com)
Postavio: Aleksandar Maćašev
November 16th, 2008 pod Blogovi.
Tags: brak, gay, gay brak, protesti
Komentari
Komentar od Jelena Mirković
Vreme 16.11.2008 u 11:59
Ovo je genijalan post! Svaka čast.
Ličan, dubok, i nadasve edukativan.
ps. E kad bi evolucija nekad zakačila i ljudske stavove, mozgove ili bar vizuru.
Komentar od Dimitrije Vojnov
Vreme 16.11.2008 u 5:46
Da je napravio neku grešku oko Kosova, ti bi mu dao otkaz, ili…
Komentar od Aleksandar Maćašev
Vreme 16.11.2008 u 6:44
Dimitrije>>>
Sto bi rekao Pinhead: “Do I look like someone who cares what god thinks?”
Ivan >>>
Moja stvarno omiljena analogija je ta od levorukima i desnorukima. Znaci, samo jedna varijacija ljudskog ponasanja. No za mrznju su dovoljne bilo kakve i najmanje razlike.
Sunovrat u malo “drugacije” vrednosti je usledio, cenim ja, kada je Srbija ostala sama. Svaka kultura nosi sa sobom veoma specifican odnos prema raznim fenomenima. Samo treba pohvatati te kljucne stvari i “points of entries”. U Americi je to otvoreno trziste ideja. U Srbiji se meni cini da bi radio ulazak kroz masovnu kulturu.
Ne znam da li je neko gledao film Šutka”? Dokumentarac o romskom gradu u Makedoniji gde su homoseksualci sasvim normalno prihvaćeni. Imaju čak i specijalnu društvenu ulogu: nameštanje kreveta za dečake posle obreda obrezivanja. (nema veze sa pedofilijom).
Situaciju na Balkanu sam jednom probao da pretresem u intervjuu sa Mirkom Ilićem za gay-serbia.com. Koga zanima, ima ovde.
Glede gay ljudi koji su zaslužni za svoj položaj: u pitanju su ljudi kao i svi ostali… sa manama, vrlinama i slabostima. U zavisnosti od ličnih predispozicija i kulturnog okruženja, bićemo manje ili više uplašeni, maltretirani, spremni da se borimo ili ne. I nije uvek baš lako, niti jednostavno.
Iako sam se ja odavno izborio za svoju ličnu slobodu, moji roditelji se i dalje nerado suočavaju sa činjenicama.
Potpuno kapiram osobe koje su “closeted” i nikog ne osuđujem zbog toga. Niti teram da se bori za ne znam ti ja šta. Pitanje je izbora da li ti je prijatnije da živiš tako što ćeš da lažeš ili da budeš slobodan.
Quentin Crisp je jednom rekao da nema strašnije bede od saznanja u svojim poznim godinama da nisi živeo onako kako si hteo i da nisi bio ono što stvarno jesi. Meni to zvuči kao podstrek.
Komentar od Ana Jesic
Vreme 16.11.2008 u 9:00
dakle, više me je dojmio ovaj tvoj komentar, posebno poslednji pasus - van konteksta gej protesta je onako baš univerzalno animirajući..
što se tiče osvešćivanja javnosti glede prava gej zajednice: ne znam da li je situacija tamo drugačija, ali lično mislim da ovde okupljanja, a posebno parade nemaju nikakav efekat, a moguće je da imaju i suprotan efekat. eventualno nekakvu poruku prenese nažalost ‘prolivena krv’ - vidim po mojoj mami koja uopšte ne konstatuje aktivnosti gej zajednice, ali ju je dirnulo kad je videla da ‘tuku tu decu’..
takodje, gej pojedinci se u našoj kulturi stereotipno predstavljaju kao naivni, smešni, plačljivi, seksualno nasrtljivi i sl. zbog toga mnogi bilo kakvu inicijativu za ukazivanje na probleme pripadnika ove zajednice ne uzima za ozbiljno i smatraju smejurijom. izvesno bi trebalo medijski, možda i pravno, reagovati na takve kulturne uvrede.
osim toga, najveći zagovornici osporavanja jednakosti homoseksualaca sa ostalim seksualnim opredeljenostima su grupe koje radikalizuju elemente konzervativnog društva - hrišćanske sekte (pederi), nacional-pravoslavci (obrazovci), politička desnica i sl. - koje su sklone ispadima izvan zakona. mislim da bi se trebalo uozbiljiti i iz šarenih parada po ulicama preći u advokatske kancelarije i televizijske i medijske redakcije i pokušati nešto protiv njih odatle.
sasvim se slažem s tim da je masovna kultura odličan medij za osvešćivanje.
Komentar od Aleksandar Maćašev
Vreme 16.11.2008 u 9:47
Moja keva i dalje ne može da se pomiri da ja živim sa muškarcem, ali kad joj kažem da je sve ok i da on brine o meni, ona je totalno srećna i opuštena. Prosto je pitanje pravog “ulaza”. Mahanje rainbow zastavama i paradiranje kod nas ne radi. Ne treba da usvajamo tuđe modele, nego da nađemo svoj. (Svakog diplomatu kojeg sretnem upitam koliko je upućen u kulturu zemlje u koju putuje. I preporučujem Trierovu Evropu kao obaveznu literaturu o kulturološkom clashu.) Sindromom posesivnih srpskih majki sam se takođe jednom pozabavio. Koga zanima ima ovde.
Pored toga, razni označitelji razno označavaju u različitim kulturama. Kao što rekoh lakše je u Americi reći da si gay, nego da si ateista. Što bi rekla jedna majka svojoj kćeri koja se outovala kao ateista: “Da ne verujes u boga to još i razumem, ali da si ateista…”
Kod nas je obrnuto. Mada gledam komentare ovih ultra-desnih čopora i vidim da se ateizam prilično osuđuje i vezuje za gay kulturu.
Glavni kontra-udar koji svi nekako zaboravljaju je ako neko ima problema sa tuđom seksualnošću, očigledno ima problem sa svojom. Ergo, većina navijača i desničara su latentni homoseksualci i boje se toga. A čega se bojiš to i mrziš, i lakše je da to iskališ na drugome.
Komentar od Dimitrije Vojnov
Vreme 16.11.2008 u 10:07
Mislim da je Aleksandar rekao ključnu stvar. Naime, i ja mislim da su najagresivniji homofobi, ako ne latentni homoseksualci (možda je to prevelik kliše) a ono ljudi koji kroz homofobiju pokušavaju da se iskažu. U tom smislu čini mi se da je homofobija u ovom trenutku više nešto što opstaje reda radi, više zbog toga što je to neki model ponašanja, jedna od opcija za dokazivanje, nego zato što ona istinski postoji. Stoga, metod uticaja na masovnu kulturu o kome Aleksandar govori ima najviše smisla. Kada se iz masovne kulture bude uklonio otpor prema homoseksualcima kao legitiman vid izražavanja, homofobija će značajno opasti.
Komentar od Jelena Maksimović
Vreme 17.11.2008 u 12:25
Pa valjda u tom kljucu treba tumaciti ucesce M. Serifovic u kampanji radikala. Self-bashing.
U Srbiji bojim se da nece biti Will and Grace sitcom pristupa (u Hrvatskoj u seriji Bitange i prinzece, barmen je gay ali je predmet stalnih pretnji Robija, potpuno je stereotipan, zamisljen da bude zenska varjanta one iritantne krestavice). U Vratice se rode postoji gay kiss, ali su likovi potpuno sporedni. Ali da su se poljubili jesu.
Dok neko u Grand paradi ne objavi da ima decka/devojku ….
Ono sto mene zanima je stav tabloida prema ovoj temi - kad se otkrije da neko ima ljubavnicu to je povreda privatnosti, nije li isto ako neko outuje, a da on to sam nije zeleo?
Komentar od Dimitrije Vojnov
Vreme 17.11.2008 u 1:36
Kad je reč o Šerifu, ona je vrlo mudro izabrala da podrži Radikale. Naime, vođe populističke ekstremne desnice u Evropi, i to najpopularniji među njima kao što su Pim Fortuyn ili Jorg Heider, obojica nažalost mrtvi, su bili gay. Kako uostalom, pokazuje i slučaj gorepomenutog Sullivana, na Zapadu gay i desnica ne islključuje jedno drugo.
Štaviše, ja i kod nas poznajem dosta otvorenih desničara koji su gay, ne outuju se naravno, ali nije baš ni da se kriju. Međutim, kad oni počnu da se outuju, kada se razdvoji političko od seksualnog opredeljenja (a to je kod nas još uvek spojeno), onda će i homofobija da se smanji.
Ja sam siguran da ima dosta gay ljudi koji su protiv osamostaljenja Kosova. Međutim, oni ćute, dočim se čuju samo oni koji su za ili se sprdaju sa srpskim pitanjima. I onda je sasvim logično da je nacionalističkim organizacijama inherentna homofobija. Ali, deo nacionalista bi se sigurno zbunio kada bi neko iz gay populacije rekao, “Ja sam gay, ali pored toga sam i Srbin, dakle pripadam dvema progonjem populacijama, i volim ovu zemlju i mislim da treba da se poštuje Rezolucija 1244…”
Dakle, preplitanje politike i seksualnog opredeljenja takođe je jedna od prepreka. U tom smislu je Šerif bila vizionar kada je podržala SRS.
Komentar od Aleksandar Maćašev
Vreme 17.11.2008 u 4:25
Dimitrije >>>
Šerifa bih pre nazvao oportunistom nego vizionarom, ali to je sad već pitanje lične i subjektivne političke procene.
Ja sam se iz sopstvene “političke” pozicije salonskog anarho-levičara zaleteo da opljunem po Sullivanu, pošto očekujem da svaki gay čovek bude levičar. Glupost, složićemo se.
Te se sad ispravljam. Seksualni identitet je nevezan za politički afinitet. Ali stvari nisu tako jednostavne, bar što se tiče političke borbe za bilo kakva manjinska prava.
Ne bih se baš složio sa tvrdnjom da je desničarima inherentna homofobija SAMO zato što su glasni gay ljudi anacionalisti.
Moguća interpretacija: Konzervativizam (najopštije moguće rečeno) ima jednu nasleđenu krutu matricu struktuiranu oko stabilnosti falusa kao simbola. I taj simbol se ne sme zloupotrebljavati inače ode sistem u k*rac (pun intended) . Seća li se neko vatrenog govora oca Gavrilovića o “tom božanskom organu”?
Komentar od Aleksandar Maćašev
Vreme 17.11.2008 u 4:30
Jelena >>>
Generalni stav srpske štampe/medija prema LGBT pitanjima je tabloidski. To je nešto što je skandalozno, uzbudljivo, zanimljivo, kontroverzno… i kao takvo prodaje ostatak paketa. Taj ulaz se može na primer iskoristiti za senzibiliranje naroda na fenomen uopšte.
Inače, niko ne može da te outuje ako ti to nećeš (osim ako sad ne postoje neki jako čvrsti dokazi, tipa fotka…). Isto je i sa otkrivanjem ljubavnica. Sve je na nivou glasine/trača.
Komentar od Dimitrije Vojnov
Vreme 17.11.2008 u 11:15
E tu sam te čekao!
Sasvim je sigurno da je stabilnost falusa konzervativna matrica, međutim, Srbi nisu u tradicionalnom smislu konzervativan narod. Samo mali broj, i to mahom oni koji ne biju po ulici, istinski su konzervativni. Svi ostali su krajnje oportuni pa u tom smislu je i njihova homofobija oportuna.
Pogledaj dizelaše recimo. Oni se već oblače kao da su gay, a konzervativnu ikonografiju primenjuju selektivno, nema kod njih nekog konzervativnog kontinuiteta i nadovezivanja na staro.
Isto tako nacionalizam po sebi nije isključivo vezan sa konzervativizmom. Ako uzmeš u obzir i klasne razlike, veliki deo naroda ni nema puno tradicije na koju bi se nadovezao.
Komentar od Jelena Maksimović
Vreme 17.11.2008 u 12:19
Da je ona to uradila kao gay koji podrzava Kosovo i Tomu, bila bi odistinski napredna. Ovako …
Inace sto se tice nje mi smo svi ubedjeni da je ona ono sto mi mislimo da jeste. Neki stranci mi rekli “Serbia … that lesbian girl won Eurovision song contest” Yeah. Ali stvarno mi svi mislimo da je ona gay zbog njenog muskobanjastog izgleda.
Za Heidera sam cula da je bio u vezi sa jednim svojim savetnikom tek kada je poginuo.
Komentar od Ivan Bevc
Vreme 17.11.2008 u 1:16
Heider se nikada nije javno deklarisao kao gej…toliko o konzervativcima i homoseksualnosti…
A poginuo je kada je mrtav pijan jurio kolima na 90ti rođendan svoje mame…prava crnogorska smrt!
Komentar od Ognjenka Lakićević
Vreme 17.11.2008 u 1:18
ja se secam gavrilovicevog govora, ko to moze da zaboravi…sprzio mi je mozak. mislim, covek je totalni sociopata, ono nije bilo normalno…
Komentar od Dimitrije Vojnov
Vreme 17.11.2008 u 2:42
Pim je bio otvoreno gay, čak je time i provocirao svoje muslimanske sagovornike u TV emisijama. Omiljena fora mu je bila da se prenaglašeno ponaša u emisiji i onda kad iznervira hodžu sagovornika, i ovaj krene da ga kune, Pim se okrene kameri i kaže, “Eto, jel ove divljake da pustimo u zemlju…”
Što se Heidera tiče, to se znalo dok je još bio živ. Jedna moja prijateljica se bavi politikom tamo kao novinar i pričala mi je još svojevremeno da se za njega zna ali da to mediji i protivnici ne pominju jer se on sam nije outovao. Štaviše, sad mi je pričala da se maltene tim velikim otkrićem više bavila strana štampa nego domaća u Austriji. Dakle, Heider je svoje seksualne navike, kao i većina građana držao za sebe, nije na tome insistirao, ali nije očigledno ni krio. Isto tako, očigledno da ta njegova navika nije bila suprtostavljena programu njegove partije. Verovatno bi im bilo kontroverznije da je imigrant. 
Bio je i onaj Republikanac koji je imao aferu sa nekim službenikom, ili učenikom na praksi, ne sećam se. Ima dosta gay ljudi i među Torijevcima, naročito tzv. Notting Hill konzervativcima. Potražiću imena najuticajnijih ljudi iz nottinghillskog odbora Konzervativne stranke pa ću ti pastovati.
Komentar od Ivan Bevc
Vreme 17.11.2008 u 4:55
Ma nije meni problem što su oni gej, naprotiv…već što su licemeri, a zamisli samo koliko bi stav većine prema homoseksualcima bio drugačiji kada bi lučonoše “tradicionalnih vrednosti” rekle ko su i šta su. Ok je svoju seksualnost držati za sebe, ali onda kada to postane potpuno nebitno, tj. kada svi budu tretirani potpuno isto bez obzira s kim spavaju.
Komentar od Aleksandar Maćašev
Vreme 17.11.2008 u 6:11
To je reč koju sam tražio. Licemerni.
Koga zanima može da vidi oveći spisak na temu Republican hypocrisy on moral values
Ima razlike između “zna se za nekoga” i “neko to otvoreno priznaje”.
Sve mi se čini da desničarima fali dobar ideolog 
Stiven mi skoro pričao o sastanku sa Geert Wildersom. Ovde je pravo jagnje u pogledu lobiranja.
Iskreno i lično rečeno, malo mi gadno.
Komentar od ambasssador
Vreme 19.11.2008 u 2:29
Dragi Aleksandre,
Imao sam sreću da protestujemo na istom mestu, doduše ja sam tamo izblejao od 12, i napravio sam cca 500 fotki. Vrlo mi se svidelo kako si opisao sve, naročito higlight lista (ja samo što se nisam rasplakao kad sam video ćaleta, sina, i mislim da je tu bila i keva).
Ovde sam svega par meseci, i bio sam apsolutno šokiran organizacijom. umesto lepo da smo stajali na Brodveju po celoj širini, oni su ostavili ne samo prolaz za kola, nego i mali prolaz za pešake (koji je bio zakrčen) ka parku?!?!
Meni je takođe hajlajt bio i “It’s OK, I wasn’t using my civil rights anyway” i “Fabulous is now furious”, mada je pitanje koliko je protest bio furious…
Pozdrav,
Miloš
ps A baš me je zanimalo da li ću uspeti da čujem poznati jezik na ulici, ali nisam uspeo..
Pingback od City Magazine Belgrade » Ipak se okreće, ali… ko ga je pokrenuo?
Vreme 17.12.2008 u 8:31
[...] Drugi link je ka tekućoj pometnji oko propozicije 8 da je brak samo između žene i muškarca. (“Egalité my ass !!!” tekst na ovom blogu). Američki gay aktivizam je ponovo stavljen na probu. Da li će zemlja u kojoj su se desile [...]
Napišite komentar
Potrebno je da se ulogujete da ostavite komentar!
Vreme 16.11.2008 u 9:37
Sjajan post, kao i uvek
Ovakvi blogovi će valjda pomoći ovdašnjoj spoznaji da:
1) homoseksulaci zaista postoje i “među nama”
2) velika većina istih živi svoje normalne živote
Ovde nikada nije bilo iskrene državne akcije koja bi makar nagovestila da u Srbiji nije kažnjivo biti gej. Sunovrat u kič neokonzervativizam započet pod Miloševićem, a nastavljen pod Đinđićem i Koštunicom (ma koliki ja bio poštovalac pokojnog premijera fakat je da je čuveno prebijanje učesnika gej parade bilo za vreme njegovog premijerovanja) sada daje svoje otrovne plodove. Opet, kao i u svakom društvu licemera nije neobično videti kako postoje “društveno prihvaćeni” homoseksualci, nešto poput belih medveda koje vodamo unaokolo pokazujući kako smo strašno liberalni….a da zlo bude veće ti likovi ne smeju javno da obznane svoje opredeljenje već povremeno čak “pronađu” partnere suprotnog pola i bivaju “uhvaćeni” od strane paparaca…
Koliko i država i konzervativno društvo isto toliko su i gej osobe “zaslužne” za svoj položaj. Institucionalna i vaninstitucionalna borba, kvalitetna agitacija, razbijanje opšteprihvaćenih zabluda i izlazak iz ormana (kako ima obraza da se buni onaj ko nema hrabrosti da svom ocu i majci prizna) su na njima… da izvesna gospođa nije odbila da sedne na mesto namenjeno osobama njene boje kože u jednom američkom autobusu mislite li da bi “mršavko smešnog imena” danas pakovao stvari i spremao se za selidbu u Vašington?