“Kročivši u odaje gradskog mi prevoza, rezak miris ljudskoga znoja deflorisa moje nozdrve…”

Ja Prvi, Nebitni

Sapun predstavlja hemijsku supstancu, koja se u kombinaciji sa vodom tokom kupanja ili pranja koristi za odstranjivanje masnih naslaga i prljavštine sa kože ili različitih tipova materijala. Veoma bitan za opšte zdravlje ljudi, jer odstranjuje nečiste naslage sa površina ljudske kože, bilo da se radi o prašini, prljavštini ili produktima kože. Sprečava i razvoj bakterija, tako da je sapun naš veoma dobar svakodnevni prijatelj.

Taj isti sapun, gle čuda, nema ni jednu stranu Wikipediji na našem ili sličnim jezicima. Slučajno ili namerno, očito se ne možemo pohvaliti preteranom upotrebom istog. Statistika kaže, Srbi troše tri sapuna godišnje, ili ako uzmemo da je prosečna cena nekapitalističke marke sapuna 50 dinara, troše 150 din godišnje na ličnu higijenu, što je cenovni ekvivalent dvocevki piva ili paklici malo skupljih cigareta. 

Kupao sam se i ja nedeljom kao mali, odmah posle Srećnih ljudi, ne bih li li caklio sutra u školi. Navika ili šta već - moguće kriza, štedela se voda i sve tako do prvih dlaka.  Taj običaj, da se deca kao mala kupaju jednom sedmično, mi međutim nikad nije postao jasan. Ajde ako su u vojsci koristili opojne ljudske mirise da uspavaju vojsku u 10 uveče, ajde i ako su sedamdesete i osamdesete označile domaću industrijsku revoluciju, i promovisanje nadasve novog koncepta kupatila kao nezaobilaznog dela stambenog prostora mladim bračnim parovima, koji se jednosedmičnim kupanjima čuvao od kamenca,  razumeću nekako…

Ali ako su i pre 20 godina mogli naći neki izgovor ne vidim da je to moguće danas. Ok ljudi žive u lošim uslovima, ok kriza je, ok je patrijarhalno smo društvo i šišanje telesih dlaka je objava rata heteroseksualizmu, ok ovo, ok ono…  Niko od ljudi ne očekuje da u stanove ugrade mašine za pranje ljudi, malo vode i sapuna bi rešilo stvar. Istog tog sapuna od 50 dinara…

Možda diskriminišem ili nemam realne poglede obzirom da iz udobnog kreveta u zatvorenoj prostoriji piskaram nešto na Internetu, i ne shvatam milione onih koji nisu u stanju da priušte sapun ispred hleba ili mleka, ne shvatam one koji nemaju čvrst krov nad glavom i žive u nehigijenskim uslovima jer nisu u stanju da omoguće sebi nešto bolje, ne shvatam one koji nemaju vode u blizini koju bi mogli iskoristiti za ove svrhe. Ne shvatam ali ni ne odbijam da shvatim… Ali ono što nikada neću shvatiti jeste da u gore spomenute spada više od 50% učesnika gradskog prevoza…

Lenjost, nestašica ili ekstremna samospoznaja… Nešto jeste…

Prigodni video