Septembar donosi neke interesantne novitete. Pre svega - promenili smo logo, na sajtu je još stari ali do sledeće nedelje i to će biti sređeno, a do tada za one koji nisu videli evo ga:

No, da ne bi sve ostalo na novom logotipu imaćemo i vrlo zanimljivu kampanju (print i outdoor) za koju nam je rešenje uradio beogradski McCann, imali su super ideju koja je savršeno pasovala uz naš magazin pa sada navijamo da uzmu neku nagradu na regionalnim i internacionalnim festivalima. Evo billboard rešenja, već ga ima po gradu, a uskoro i print verzija u prijateljskim magazinima.

Any comments?

Pre izvesnog vremena sam spominjao da smo Lj. i ja preveli roman mladog njujorškog pisca Tao Lina. Roman se zove Iiiii iii iiii i, u izdanju beogradske izdavačke kuće BOOKA, izlazi 7. septembra.

Za ovo izdanje, BOOKA je pripremila nesvakidašnju i zanimljivu akciju. Svaki dan, do izlaska romana, čitaocima se pruža šansa da pročitaju po tri stranice romana, a zatim da ga kupe ili poruče po povlaštenim cenama. Kako broj objavljenih strana raste, raste i cena.

Skoknite do BOOKE >>>

” Osnovni elementi ZEN bašte su pesak ( koji predstavlja vodu ), malo kamenje ( koje predstavlja drvo, vatru, metal ili zemlju ) i male grabulje kojima stvarate efekat talasa vode na pesku. Zen bašta je mesto koje Vam pomaže da pročistite svoje misli i meditirate. Funkcija Zen bašte je da Vas relaksira i na pravi način pokreće protok Vaše životne energije.”

Zen majstor kaže da je dovoljno 15 minuta uredjivanja zen bašte za oslobadjanje od stresa i vraćanje u stanje mira i harmonije…. Ako imate naviku da šarate po papiru dok vodite telefonske razgovore, volite leto, pesak,more, plažu, prirodu… Imate potencijal za postizanje instant harmonije u zen bašti… Vredi probati….

Više informacija na : http://www.facebook.com/profile.php?id=1386345974

–

http://www.youtube.com/watch?v=HDHjv4vzJ8w

video: ZOLTÁN
Music: Pine Valley Cosmonauts W/ Puerto Muerto – The Hangman’s Song

Prethodni radovi:

http://www.youtube.com/watch?v=08asjNt5qTc
http://www.youtube.com/watch?v=umnNblEK0iA

–

http://zoltan.net1zen.com/

–

Latest:
Potvrđen je ZOLTÁNOV nastup na Trenchtown Festivalu 2011.

–

camera: NOKIA N900

Sa Vudijem Alenom je stvar vrlo jednostavna. Ili ga volite ili ne. Afinitet prema omalenom njujorčaninu bi možda mogao da se uzme kao merilo za procenu ljudi - kada bi takve stvari imale smisla, naravno. Elem, niko normalan ne očekuje da Alen ponovo snimi nešto veliko kao Eni Hol ili Menhetn, ili zabavno kao Sve što ste želeli da znate… ili Ljubav i smrt… ali sa njim sam uvek siguran da ću dobiti sat i po “kvalitetnog programa”, dobre dijaloge, zdravu dozu paranoje i hipohondrije, finu dozu inteligentnog humora…sve ono što manjka gotovo svemu ostalom na velikom platnu ovih dana. Vudi Alen je uvek malo bolji od vremena u kome stvara. Njegov novi film uskoro stiže, nadam se i u naše bioskope (Viki Kristina Barselona je prošao odlično pa to valjda bude dovoljan razlog), kasting je odličan (Neomi Vots, Antonio Banderas, Entoni Hopkins, Džoš Brolin…)… a trejler obećava dovoljno vudialenovštine za ovu godinu:

http://www.youtube.com/watch?v=OLLbzJC_mp4

Scott Pilgrim je najbolji film – ikad! U podžanru? A kom tom, majke ti, podžanru? Anima-indi-videoigre-adaptacijastripa podžanru? Kako god, film je sjajan! Ed Rajt se već serijom Spaced dokazao kao režiser koji je toliko talentovan da je to zabrinjavajuće: serija je snimljena sa gomilom (tačnije, grupicom) prijatelja i uz pomoć štapa i kanapa, i važi za jednu od najboljih fanovskih serija ikad, a među njene obožavaoce se ubraja i Kventin Tarantino koji je na DVD-u bio jedan od komentatora, ili kako da to već nazovemo.

Usledio je fenomenalni Shaun of the Dead koji se nikome ko ga nije pogledao ne može prepričati. Jer jednostavno ne može. Spoj britanskog humora i mrzovolje i nezainteresovanosti za bilo šta – i zombi film. Ortaci gejmeri i pivopije – i zombiji. I pab. I zombiji. I stripovska rešenja.

Iako je Hot Fuzz nekima njegov najbolji film, meni nije legao. OK mi je, ali to je to. Nema magije. A kad se pročulo da će Rajt da režira strip koji posledenjih godina žari i pali indi scenom – osećalo se da je to pravi projekat za njega.

Zašto?

Da vidim… Kanadska indi rok scena, video-igre, manga-obračuni, Hong Kong, akcije, video-igre, manga-obračuni. Da, čini se da je to to.

Zaplet je prost. Skot upozna novu devojku, Ramonu, i da bi ostao sa njom mora da porazi u borbama njenih sedam zlih bivših. E tu prepričavanje staje, jer dalje ne može. Mora da se vidi.

Već od prve scene u film, bio sam u fazonu: jebote, taman kad pomislim da sam sve video, da nema ništa toliko novo da se izmisli u toj režiji i filmu, al’ ne lezi vraže, eto ti Eda Rajta, k’o da je izmislio film. Tako samouveren, gazi levo, desno, baca, to samo pršti. Scena za scenom, scena za scenom, scena za scenom. Lepljene maskama prelivaju se i utapaju jedna u drugu da je to bolesno. A kako montira! Za Nacionalnu klasu.

Jebiga, kad je strip crtan kao manga (velike oči, tanki vratići, stršljave frizurice – u stvari, nerealistično), teško je zamišljati neki svoj kasting za film. Međutim, kako se to pokazuje u novijem superherojskim i strip-filmu (au, sad), kasting se radi kako valja te se danas valjda ne bi desilo da predlažu Švarcenegera za ulogu Dr. Menhetna u Watchmen. Tako je i u Pilgrimu. Likovi su najbolji što mogu biti i čim se priviknete da nisu crno-beli i da nemaju veeeelike oči, sve ostalo je tu.

Kad već pomenuh noviji strip-film, da dovršim. Kick-Ass je odlično režiran film po odličnom stripu. Ali, iako je Pilgrim verniji predlošku, a oba filma sjajno režirana – Pilgrim, barem meni, nosi tako zajebeno osetnu autorsku crtu režisera da se to ne može prevideti. Sad, ima tu još nešto. Kick-Ass sam gledao neposredno nakon čitanja stripa, a u slučaju Pilgrima sam se malo odvojio. I Wanted kad sam ponovo gledao, sa distancom, bio mi je mnogo bolji nego nakon stripa.

Ma, kao da je i bitno. Ne znam šta da kažem, nadam se da će se uskoro pojaviti neka bolja kopija, ali kod dobrih filmova mi ni to ne smeta. Aj, sad.

san je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je
najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene
bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju

ali:

hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj

—————————–

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

1

Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

2

Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

3

Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću
4

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

5

Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

6

Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7

Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

8

I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9

Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

10

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11

Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

12

Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

13

Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje

———————

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antić
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje
Rođene oči
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio I kao
Pisca I kao čoveka
Dakle taj koji će na kraju leći u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je boga mu
Čoveče
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tiče
Kako je meni
I dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od
Mog ateljea

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa
Mojim plavušama
Dere se u mojoj kući ogovara me svašta
Laže
Deca mi liče na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tušira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
U Pariz
Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive
U nekom bednom hotelu
I vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega
Više ga voli više mu veruje I on to još kako
Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja dižem spomenik

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem
Biografiju
Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgađen
Sto moram da mu javno pozajmim oči I dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske
Tvrđave
On je uskakao u đačke čitanke
Kad me je doktor Savić lečio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer

Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću
Trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedini živeo

Bez obzira na sva zavrtanja nosevima (već viđena povodom nekih Spilbergovih filmova), bez obzira na sve ispražnjene baterije u naočarima neophodnim za gledanje 3-D projekcije, bez obzira na sve optužbe za stereotipnost i linearnost priče, te za fatalan nedostatak humora (bajke su po pravilu smrtno ozbiljne, jednostavne i, ponekad, vrlo eksplicitne) - Avatar je sjajan film. Zašto?

Kad odbacim sve naslage šminke sa lica ovog deteta moderne i zahtevne zabave, kad zanemarim tehnološka pomagala bez kojih danas nema buzza, kad sednem i na deset inča netbuka počnem, pa nastavim na 55 cm nekog posttranzicionog tevea u apartmanu na crnogorskom primorju, pa sve završim na 3,5″ en devetsta nokije, ostaje mi samo ta tanka, stereotipna, linearna i toliko savršena Džimijeva priča.

Sukob koji se odigrava u filmu Avatar je sukob našeg doba i CELOKUPNE istorije ljudske rase. To je sukob tehnike i prirode, ali ali, ne na  čisto ekološko/ kolonijalno/ transcendentnoj ravni, nego na ravni lišenoj logike efikasnosti progresa – na ravni koja nema dodirnih tačaka sa našim poimanjem sveta i koja, bukvalno, lebdi u vazduhu (videti film zbog njegovog izrazitog i neposrednog simbolizma). Oštro suprotstavljeni svetovi tako ne nalaze NI JEDNU JEDINU dodirnu tačku u kojoj bi mogli da uspostave bilo kakav odnos. Za tu vrstu evolucije čak ni tako zajebane tehničke procedure kao što su avatari ne mogu da proizvedu željenu komunikaciju JER se ta komunikacija jednostavno razgolićuje kao alat čiste pohlepe (obrazovanje, soc. briga, društveno uređenje etc.).

Činjenica da je proizvod ove ideje – film Avatar i sâm deo opšte želje za gomilanjem materijalnih dobara i keša, NE umanjuje ulogu koju ovakav film može, čak i podtekstno, da odigra u reviziji opšteg prepuštanja nametnutim obrascima.

Uostalom, evo vam sićušnog odlomka iz Tehnike Žaka Elila napisane 1954. godine a kod nas objavljene ove god. u (non-profit) izdanju prijatelja iz Anarhije/ blok 45.

Tehnika razara, eliminiše ili potčinjava prirodni svet i ne dozvoljava mu da se regeneriše, niti da čak stupi u simbiozu s njom. Ta dva sveta su podvrgnuta različitim imperativima, smernicama i zakonima, koji nemaju ničeg zajedničkog. Tehnički milje apsorbuje prirodno na isti način kao što hidroelektrane hvataju vodeni tok i sprovode ga u kanale. Brzo se približavamo trenutku kada više uopšte neće biti prirodnog okruženja. Kada nam pođe za rukom da proizvedemo veštačku aurora borealis, nestaće noći i na zemlji će vladati večiti dan.

(Tehnika ili Ulog veka, Žak Elil, str. 97)

Friško, čitajte dok je živ

 http://www.spiegel.de/international/zeitgeist/0,1518,712715,00.html 

Samo da dodam da sam čoveka video uživo, zatekao se na Sajmu knjiga u Frankfurtu, video neku gužvu, sevaju blicevi, guraju se ljudi oko nekoga…kad ono GG. Iznenadio sam se koliko je nizak…a onda sam se setio glavnog junaka Limenog doboša.

Avion je najneudobnije prevozno sredstvo. To zna svako ko je imao prilike da ga malo više koristi. Kada se tome dodaju presedanja onda je radost kompletna. Idealizacija putovanja avionom je, naravno, normalna stvar. Ne postoji brže prevozno sredstvo (naročito u zemlji brzih pruga), niti se ičim drugim može otići dalje odavde. No, kada ga često koristite počnete da primećujete razne urnebesne detalje koje razumeju samo kolege frekventni flajeri. Jedan od njih je Christoph Niemann, genijalni ilustrator koji je napravio retko duhovit visual diary svog leta iz NYC za Berlin (sa presedanjem u Londonu): http://niemann.blogs.nytimes.com/2010/08/03/red-eye/ 

Once again, thanks to www.kottke.org)