Aktuelno

Olimpijska groznica

London 2012
Olimpijska groznica

Ako ste ovih dana prolazili pored hotela Moskva, videli ste nešto što liči na sat i pokazuje digitalne cifre. Međutim, ako ste pokušali na toj spravi da saznate koliko je sati, brzo ste shvatili da je to nemoguće. O čemu se radi? To je zapravo sat koji odbrojava dane, sate i minute do početka Olimpijskih igara u Londonu

Istorija Olimpijskih igara je duga i puna zanimljivih događaja, a gotovo svake igre su drugačije od prethodnih. Sigurno je da bi se antički Grci veoma iznenadili kada bi bili u prilici da vide spektakl u koji su se današnje Igre pretvorile. Međutim, i to ima svojih čari, tako da danas one ne predstavljaju samo manifestaciju sporta već priliku da zemlja domaćin pokaže ostatku sveta koliko je jaka ekonomski ali i u svakom drugom smislu.

Ekonomija, politika, ali i umetnost svakako zauzimaju značajno mesto u pripremi Olimpijskih igara. Za izgradnju olimpijskog bazena u Londonu angažovana je Zaha Hadid, dok je Aniš Kapur projektovao toranj-vidikovac – ArcelorMittal Orbit – za posetioce Olimpijskog parka, visok 115 m i oblika koji podseća na postmodernističku dekonstrukciju Ajfelovog tornja.

Izazovi su beskrajni, a do organizatora je da pokažu svoje diplomatske, računovodstvene i estetske veštine i sklonosti i obezbede što impresivniji sportski ugođaj. Kad pogledamo u prošlost i uporedimo Olimpijske igre kakve su nama danas poznate sa Igrama u antičko doba, videćemo da su stvari u starom svetu funkcionisale donekle drugačije. Lepota tela i samog nadmetanja kao da je imala više uticaja na mir na prostorima antičke Grčke, uslovljavajući prestanak svih sukoba kako bi se obezbedio bezbedan dolazak onima koji su se u njima nadmetali. S druge strane, Olimpijske igre su i tada korišćene za promovisanje dostignuća kad su u pitanju arhitektura i vajarstvo, ali i trgovina i generalno interkulturalna razmena između polisa koji su u igrama učestvovali. Pokretači modernih Olimpijskih igara pokušali su da ožive ovaj ideal mira. Međutim, međusobna neslaganja između nacija koje su slale svoje takmičare da se nadmeću na Olimpijadi, ubrzo su se pokazala kao mnogo veća nego što je to iko želeo, te je u prvih pedesetak godina 20. veka došlo do nekoliko otkazivanja Olimpijskih igara. Igre su otkazane u Berlinu 1916. godine, u Tokiju 1940. i u Londonu 1944. godine zbog ratova koji su zapadnu civilizaciju doveli na rub propasti.  
Sukobi među državama izbili su na površinu u više navrata i nakon Drugog svetskog rata. Jedan od najpoznatijih događaja, po kojem je Stiven Spilberg nedavno snimio i film, jesu OI održane u Minhenu 1972. godine. Teroristička grupa Crni septembar je u Minhenu otela 11 pripadnika izraelskog olimpijskog tima, pri čemu su svi ubijeni. Drugi, ne tako radikalni, primeri izražavanja neslaganja s politikom izvesne države desili su se na igrama 1980. i 1984. godine u Moskvi i Los Anđelesu, kada su suprotstavljene strane u Hladnom ratu bojkotovale jedna drugu. I najsvežiji primer ratnog sukoba zabeležen je na prethodnim Olimpijskim igrama, kada je na dan otvaranja igara u Pekingu izbio sukob između Rusije i Gruzije. Ova situacija je jasno stavila do znanja da Olimpijada svakako nije ono što je nekada bila, te da se politički interesi izdižu daleko iznad vrednosti koje ova sportska manifestacija pokušava da promoviše, kao i da zakulisne igre ipak ne mogu uvek da se zadrže u bekstejdžu.

Važno je učestvovati, ali...
Čuvenu devizu „Važno je učestvovati, a ne pobediti“ tvorac modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten preuzeo je iz govora biskupa Edelberta Talboa i prvi put je upotrebio u igrama 1908. godine, održanih upravo u Londonu. Od tada, ova krilatica je postala sinonim za sportski duh, podržavajući prijateljstvo, a ne nadmetanje kao glavni razlog susreta sportskih ekipa. Zarad promocije prijateljstva u svetu u kojem su mladi nacionalizmi počeli da jačaju, ali i radi odavanja pošte Olimpijskim igrama iz perioda antike u kojima je polis bio centar politike, ekonomije i umetnosti, za domaćina Olimpijade ne bira se nacionalna država, već grad. Od kraja 19. veka, političke promene su igrale ključnu ulogu u odabiru domaćina, a nacionalni interesi i demonstracija moći često su bili prisutni na olimpijskim stadionima, uprkos čestim tvrdnjama da bi igre trebalo da budu apolitički događaj.

Od 14 do 204
Pogledamo li unazad, razvoj modernih OI, kao i promene u politici i pre svega ljudskim pravima tokom 20. veka, možemo pratiti jednostavnom analizom broja i strukture takmičara, kao i broja država koje su bile prisutne na Olimpijskim igrama od njihovog ponovnog pokretanja 1896. godine. Na prvoj modernoj Olimpijadi prisustvovao je svega 241 takmičar, svi su bili muškog pola, a oni su predstavljali svega 14 nacija. Taj broj se drastično menjao s promenom nacionalnih granica, propašću nekoliko carstava nakon Prvog svetskog rata, te usled oslobodilačkih pokreta i procesa dekolonizacije nakon Drugog svetskog rata.  Tako, na OI održanim u Pekingu pre četiri godine, gde je bilo prisutno oko 10.500 takmičara i takmičarki iz 204. zemlje sveta, ovaj proces je više nego očigledan.

Prava žena
Kada su u pitanju rodne razlike i prava žena, njima je nadmetanje dozvoljeno već od druge Olimpijade održane 1900. godine. Ipak, do 1992. godine ostalo je čak 35 zemalja koje su na OI slale isključivo muške atletičare. Ono po čemu će London ostati upamćen jeste činjenica da će se na prdstojećim igrama prvi put pojaviti takmičarke iz Katara i, što je iznenadilo ceo svet, iz Saudijske Arabije – jedine zemlje u kojoj je ženama zakonom zabranjeno da se nadmeću na Olimpijskim igrama.

Protiv diskriminacije
Olimpijski stadion kao polje za borbu za manjinska i ljudska prava nije bilo tu samo kada je u pitanju učestvovanje žena na igrama, mada je ova borba svakako jedina kontinuirana od pokretanja igara, i još uvek traje. Krajem šezdesetih godina, kad su svetom odjeknule studentske demonstracije, a različiti manjinski pokreti krenuli u osvajanje svojih prava, na Olimpijadi u Meksiko Sitiju zabeležena je ikonografska fotografija dvojice atletičara afro-američkog porekla, Tomija Smita i Džona Karlosa, kako s pobedničkog podijuma salutiraju pozdravom pokreta Crna moć. S podignutom pesnicom u vazduhu, njihov politički iskaz usmeren protiv tretmana afro-amerikanaca u SAD, naišao je na snažan otpor Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je zatražio njihovo istupanje s igara. Kad je američki Olimpijski komitet to odbio da učini, Međunarodni komitet je zapretio suspendovanjem kompletnog američkog komiteta koji je došao u Meksiko Siti da se nadmeće u nizu disciplina. Pod tim pritiskom, dvojica atletičara poslata su nazad u SAD, gde su dočekani s ogorčenjem i nizom smrtnih pretnji usmerenih njima i njihovim porodicama. Herojski postupak dvojice atletičara poslednjih godina postao je inspiracija različitim umetnicima u SAD i Australiji, koji su realizovali spomenike i oslikali murale u čast njihovog gesta, dok je BBC 2008. godine snimio dokumentarni film o ovom događaju.

London 2012: Izazovi i statistike
Jedan od značajnih izazova za svaki Olimpijski komitet koji aplicira da ugosti OI, kao i za gradske vlasti s kojima komitet tesno sarađuje prilikom aplikacije, jeste – kako predstaviti grad u potpuno novom svetlu. Izazov je utoliko veći ukoliko je grad ranije već bio domaćin igara.
Drugi značajni izazov je, bez izuzetka, poređenje s prethodnim igrama. Tako se sedište Komonvelta našlo ne pred jednim, već pred dva izazova. U istoriji Olimpijskih igara, London je prvi grad koji će, u periodu između 27. jula i 12. avgusta tekuće godine, čak treći put ugostiti ovu prestižnu sportsku manifestaciju, i to nakon, kad je vizuelna prezentacija u pitanju, gotovo nenadmašnih igara u Pekingu 2008. godine.
London je izabran za domaćina OI na 117. zasedanju Međunarodnog olimpijskog komiteta u Singapuru, 5. jula 2005, pobedivši neverovatnu konkurenciju – Pariz, Njujork, Moskvu i Madrid. Statistički podaci naučnika iz Oksforda pokazuju da je Olimpijada u Londonu, koja je domaćina koštala čak 14,8 milijardi dolara, najskuplja ikada.

Igre u Barseloni održane 1992. godine, na drugom su mestu s troškovima od 11.4 milijardi, dok su na trećem mestu igre u Montrealu održane 1976. s izdacima u visini od 6 milijardi. Iz ove zanimljive statistike izostavljen je Peking, jer kineske vlasti nisu dozvolile uvid u budžet prethodnih OI. Ono što treba imati na umu jeste da se u ove troškove računaju samo direktni troškovi koji se tiču nadmetanja, pri čemu se obnova aerodroma, puteva, revitalizacija urbanih zona u kojima se igre održavaju, ne uzimaju u obzir.

Visina cena smeštaja u Istočnom Londonu, koji je donedavno važio za jeftiniji deo grada, pokazao je kako sportska manifestacija globalnog karaktera kakva je Olimpijada, može da napravi neverovatan disbalans. Za stanove za koje stanari normalno izdvajaju 350 funti nedeljno, stanodavci su počeli da traže čak do 6.000 funti nedeljno tokom održavanja igara. Takođe, ugovori sa stanarima masovno su menjani, pa su čak brojni stanodavci od stanara zahtevali da u periodu pre i tokom OI napuste svoje stanove. Imajući u vidu ekonomsko ludilo koje je zadesilo London u poslednjih šest meseci, kao i basnoslovne izdatke koje je Olimpijada podstakla, očekivanja u svetu su, nakon pesimističnih predviđanja pre sedam godina, drastično porasla.

Vodiči-volonteri
Pred početak ovogodišnje Olimpijade London je preuzeo njujorški način promocije grada, iniciranjem projekta Londonski domaćin (London Greeter) s velikim brojem vodiča-volontera. Naime, u pitanju su obični ljudi koji uglavnom žive u Istočnom Londonu, u kojem je smešteno Olimpijsko selo, a koji su se dobrovoljno prijavili da upoznaju posetioce Olimpijade sa svojim delom grada. Ovakav način promocije prvi put je iniciran u Njujorku 1992. godine, s ciljem da turisti ne upoznaju samo centralne znamenitosti grada, već da dožive Veliku jabuku na drugačiji, intimniji način. Ovaj poduhvat doživeo je toliki uspeh u gradu da su ga nedugo nakon promocije u Njujorku preuzeli i mnogi drugi gradovi, poput Pariza, Melburna, Toronta, Čikaga i Berlina.

London se pridružio grupi svetskih prestonica prošle godine, neposredno nakon puštanja u prodaju prvih karata za Olimpijadu. Glavni cilj pokretanja tog projekta jeste činjenica da je Olimpijski park smešten u delu grada koji se nalazi van tradicionalnih turističkih ruta – u Istočnom Londonu. U pitanju je veliki deo grada čiji su delovi doživeli značajnu ekspanziju i revitalizaciju tokom poslednjih dvadesetak godina i koji su turistima koji dolaze prvi put u London uglavnom  nepoznati. Tu pre svega mislimo na Kanari Vorf (Canary Wharf), Brik Lejn (Brick Lane) i Eping Forest (Epping Forest), kao malo poznatije usled blizine centru grada. Međutim, veći deo Istočnog Londona tek nedavno je počeo da se transformiše, pre svega usled dolaska velikog broja umetnika, kao i otvaranjem živopisnih kafea i restorana. Među tim delovima su Hakni (Hackney), Hokston (Hoxton) i drugi.

Kroz London
Svako ko je zainteresovan, može da bukira turu u nekom od ovih četvrti on-lajn, a preporuka organizatora jeste da to uradi bar dve nedelje pre željene posete, zbog velikog interesovanja. Dužina prosečnog obilaska traje u zavisnosti od toga koji deo želite da posetite i uglavnom se kreće između jednog i četiri sata. Posete će se održavati bez obzira na vremenske uslove u gradu, jer bi drugačije bilo besmisleno, zbog čestih promena vremena, karakterističnih za London.

Ceo proces funkcioniše na osnovama nekoliko jednostavnih pravila: grupa posetilaca koja bukira obilazak dela Istočnog Londona ne sme da broji više od šest osoba, od kojih bar jedna mora biti punoletna. Svako ima pravo da bukira samo jedan organizovani obilazak tokom svake posete Londonu, a jedini trošak koji ćete imati tokom ove ture jeste cena karte metroa, u slučaju da prelazite veće razdaljine. Sjajno rešenje, zar ne?

Ceo svet u Londonu
Učestvovanje na Olimpijskim igrama ove godine najavili su atletičari i atletičarke iz sva 204 Nacionalna olimpijska komiteta. Nadmetaće se u 26 sportova i ukupno 39 disciplina, a prenos uživo moći će da se prati bilo gde na planeti, bilo putem nacionalnih medija, bilo preko YouTubea, koji će uživo prenositi igre po dogovoru s Međunarodnim olimpijskim komitetom. I dok oni najvatreniji obožavaoci igara s nestrpljenjem iščekuju početak nadmetanja, neki drugi se pitaju šta je London pripremio kao odgovor nezaboravnom otvaranju u Pekingu. Ostaje nam da vidimo 27. jula. Nek bolji pobedi!

Olimpijske zanimljivosti

1. Prve Olimpijske igre u Antici, održane su 776. godine p. n. e. i održavale su se sve do 393. godine nove ere, kada su proglašene paganskim događajem i zabranjene.
2.  U antičko doba, atletičari su se nadmetali uglavnom goli, premazani samo maslinovim uljem, koje su nakon završenih igara ritualno skidali sa sebe pozlaćenim nožićima. Ovo je jedan od razloga zbog kojih je udatim ženama bilo zabranjeno prisustvo u publici.
3. Prvi maraton je održan u čast atinskog vojnika Filipida, koji je 490. godine p. n. e. pretrčao 34 km od bojnog polja Maratona do Atine, kako bi izvestio svoj polis o ishodu bitke sa Persijancima. Dužina maratonske staze je 1896. godine iznosila 40 km, da bi se do danas promenila i iznosila nešto više od 42 km.
4. Olimpijsku zastavu 1914. godine je dizajnirao osnivač modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten. Pet povezanih krugova na beloj pozadini simbolizuju pet kontinenata koji se takmiče u prijateljskim okolnostima. Boje krugova na zastavi – plava, žuta, crna, zelena i crvena – izabrane su jer se bar jedna od njih nalazi na zastavi svake zemlje sveta.
5. Moderne Olimpijske igre još nikada nisu održane u Latinskoj Americi, niti u Africi a prvi grad koji će ih ugostiti će biti Rio de Ženeiro 2016.
6. Druge moderne Olimpijske igre će ostati upamćene po dve stvari: ženama je dozvoljeno nadmetanje, a na Igrama je bilo manje posetilaca nego takmičara.
7. U periodu od 1912. do 1946. godine, medalje su dodeljivane za umetnička dela koja su kao svoju temu imala sport.
8. Prve Olimpijske igre na kojima je takmičar suspendovan zbog zloupotrebe narkotika bile su održane u Meksiko Sitiju 1968. godine. Šveđanin Hans-Gunar Lilienval diskvalifikovan je zbog nekoliko čaša piva.
9. Najkraće Olimpijske igre održane su 2008. u Pekingu i trajale su svega 17 dana, što je zanemarljivo vreme u poređenju sa najdužim igrama u istoriji, održanim u Londonu 1908. godine u trajanju od 187 dana.
10. Nakon Olimpijskih igara u Londonu, planira se adaptacija Olimpijskog sela u 3.600 apartmana, od kojih će većina biti u kategoriji beneficiranih stanova.
11. Kao direktnu posledicu organizovanja Olimpijskih igara ove godine, London očekuje privredni rast od čak 80 milijardi funti do 2015. godine.