Aktuelno

FRANCUSKI NOVI TALAS U JANUARU

U Domu kulture Studentski grad od 10. do 24. janaura održaće se ciklus filmova pod nazivom Francuski novi talas - Izvestan pogled.

Saopštenje:  

10-24.1.2012. - Dom kulture Studentski grad, Velika sala u 20:00, FRANCUSKI NOVI TALAS – IZVESTAN POGLED. U saradnji s Jugoslovenskom kinotekom

Studio 26, četvrtak 12.1. u 18:30, UVOD U FRANCUSKI NOVI TALAS. Predstavljanje knjige NOVI TALAS – portret jedne mladosti, Antoana De Beka, izdanje Službenog glasnika, Beograd Uz projekciju primera iz dokumentarnog filma TWO IN a WAVE. Učestvuju: Goran Terzić, red. prof. FDU, Nikola Stojanović, reditelj i teoretičar filma i Irena Bilić, prevodilac
Novi talas je savremenicima ponudio jedan uobličen, strukturiran svet s njegovim ritualima, gestovima, rečima, ponašanjem i izgledom, upravo svet svakodnevice gledalaca. Svakodnevica prikazana na filmu bila je zapravo prerađena, obeeležena izrazito ličnim stilmom. Filmovi su odražavali društvo u krivom ogledalu. U tome nije bilo ničeg izuzetnog. Izuzetna je bila snaga generacije koja je želela da se u tom ogledalu ogleda, često i da se propozna, a ponekad i da se suprotstavi slici koju vidi. Reč je o čitavoj jednoj generaciji. Novitalas je zapravo pokret mladih koji je francuskom filmu iznenada podario novo lice, tako što je, između 1959-1962, oko sto pedesetoro zaista mladih ljudi rediteljski debitovalo. Zahvaljujući tome prodisao je do tada zatvoren i strogo hijerarhijski uređen sistem francuske filmske industrije. Pored toga, reditelji ovog pokreta snimali su mlade, beležili njihove navike, način na koji govore. Mladim gledaocima predstavili su mlade glumce koji su otelotvoravali likove iz priča mladih sineasta. Dogodilo se nešto jedinstveno, došlo je do dvostrukog prepoznavanja: cela jedna generacija Francuza, koju su u novinama, časopisima i anketama zvali Novi talas, pronašla je sebe u ideji i filmskoj praksi prozvanoj takođe Novi talas. Jedino su ta podudarnost i taj gotovo savršeni sinhronizam, možda i preterano lepi, iako efemerni, mogli da preobraze jedan poseban trenutak istorije filma u mitologiju modernog vremena.

 Francuski novi talas – portret jedne mladosti Antoan De Bek 

Utorak 10.1. - DO POSLEDNjEG DAHA (A Bout De Souffle, 1959, Fra), r: Žan Lik Godar, ul: Žan Pol Belmondo, Džin Siberg. Sudbina mladog prestupnika koga policija goni zbog krađe automobila i ubistva policajca...
Sreda 11.1. - ŽENA JE ŽENA (Une Femme Est Une Femme, 1961, Fra), r: Žan Lik Godar,  ul: Ana Karina, Žan Klod Brijali. Anđela, ti si bestidna žena ! Ne, ja sam samo žena. Drskost u kojoj je sažet ovaj film je Anđelina životna priča – Anđela želi dete, a njen mladić Emil ga ne želi. Alfred, zaljubljen u Anđelu, rado bi joj ispunio želju. Anđela, koja voli Emila, odbija Alfreda pošto je učinila sve da Emil poveruje da je luda za Alfredom...
Četvrtak 12.1. - ŽIVETI SVOJ ŽIVOT (Vivre sa Vie, 1962, Fra), r: Žan Lik Godar, ul: Ana Karina,  Sadi Rebo. Priča u dvanaest slika o Nani, prodavačici bez prebijene pare koja sanja da postane glumica i, malo-pomalo, odaje se prostituciji...
Ponedeljak 16.1. - NAIVNE DEVOJKE (Bonnes Femmes, 1960, Fra), r: Klod Šabrol, ul: Bernardet Lafon, Klotilda Žoano. Četiri prodavačice dosađuju se u prodavnici električnih aparata za domaćinstvo g. Bolena. Posle radnog vremena pokušavaju da pobegnu od takvog života: Rita tajno peva u kabareu, Žinet nastoji da se uda za dosadnog sitnog buržuja, Džejn dopušta da je zavode neotesani matorci, Žaklina sanja o velikoj ljubavi. Već nekoliko dana, otkako je zapazila mladića na motoru koji je prati, zamišlja da je srela princa iz bajke... 
Utorak 24.1. - 18:00h, PUCAJTE NA PIJANISTU (Tirez Sur Le Pianiste, 1960, Fra), r: Fransoa Trifo, ul: Šarl Aznavur, Mari Diboa. Stidljivi barski pijanista se upetljava u sukob s poznatim gangsterima koji gone njegovog brata. 20:00h - ŽIL I DžIM (Jules Et Jim, 1961, Fra), r: Fransoa Trifo, ul: Žana Moro, Oskar Verner. Pariz, početak ludih godina... Francuz Džim i Austrijanac Žil postaju nerazdvojni prijatelji. Zaljubljuju se u istu ženu, Katrin, koja se udaje za Žila. Po završetku rata, Džim im dolazi u posetu, u Švajcarsku. Katrin priznaje da nije srećna sa Žilom, koji prihvata da joj Džim postane ljubavnik.